Jump to content

Народная музыка

(Перенаправлено с фолк-певца )

Народная музыка
Бела Барток записывает крестьянских певцов в Зобордаразе, Венгерское королевство (ныне Нитра , Словакия ), 1907 год.
Традиции Список народных музыкальных традиций
Музыканты Список народных музыкантов
Инструменты Народные инструменты
Other topics

Народная музыка — это музыкальный жанр , который включает в себя традиционную народную музыку и современный жанр , который развился из первого во время народного возрождения 20-го века . Некоторые виды народной музыки можно назвать мировой музыкой . Традиционную народную музыку определяют по-разному: как музыку, передаваемую устно, музыку неизвестных композиторов, музыку, исполняемую на традиционных инструментах, музыку о культурной или национальной самобытности, музыку, которая меняется от поколения к поколению (народный процесс), музыку, связанную с народным творчеством. фольклор , или музыка, исполняемая по обычаю на протяжении длительного периода времени. Его контрастировали с коммерческим и классическим стилями . Этот термин возник в 19 веке, но народная музыка выходит за рамки этого.

Starting in the mid-20th century, a new form of popular folk music evolved from traditional folk music. This process and period is called the (second) folk revival and reached a zenith in the 1960s. This form of music is sometimes called contemporary folk music or folk revival music to distinguish it from earlier folk forms.[1] Подобные возрождения меньшего размера происходили и в других частях мира в другое время, но термин «фолк-музыка» обычно не применяется к новой музыке, созданной во время этих возрождений. К этому типу фолк-музыки также относятся такие жанры фьюжн, как фолк-рок , фолк-метал и другие. Хотя современная народная музыка - это жанр, обычно отличающийся от традиционной народной музыки, в американском английском она носит то же название и часто имеет тех же исполнителей и места проведения, что и традиционная народная музыка.

Traditional folk music

[edit]

Definition

[edit]

The terms folk music, folk song, and folk dance are comparatively recent expressions. They are extensions of the term folklore, which was coined in 1846 by the English antiquarian William Thoms to describe "the traditions, customs, and superstitions of the uncultured classes".[2] The term further derives from the German expression Volk, in the sense of "the people as a whole" as applied to popular and national music by Johann Gottfried Herder and the German Romantics over half a century earlier.[3] Though it is understood that folk music is the music of the people, observers find a more precise definition to be elusive.[4][5] Some do not even agree that the term folk music should be used.[4] Folk music may tend to have certain characteristics[2] but it cannot clearly be differentiated in purely musical terms. One meaning often given is that of "old songs, with no known composers,"[6] another is that of music that has been submitted to an evolutionary "process of oral transmission... the fashioning and re-fashioning of the music by the community that give it its folk character."[7]

Such definitions depend upon "(cultural) processes rather than abstract musical types...", upon "continuity and oral transmission...seen as characterizing one side of a cultural dichotomy, the other side of which is found not only in the lower layers of feudal, capitalist and some oriental societies but also in 'primitive' societies and in parts of 'popular cultures'".[8] One widely used definition is simply "Folk music is what the people sing."[9]

For Scholes,[2] as well as for Cecil Sharp and Béla Bartók,[10] there was a sense of the music of the country as distinct from that of the town. Folk music was already, "...seen as the authentic expression of a way of life now past or about to disappear (or in some cases, to be preserved or somehow revived),"[11] particularly in "a community uninfluenced by art music"[7] and by commercial and printed song. Lloyd rejected this in favor of a simple distinction of economic class[10] yet for him, true folk music was, in Charles Seeger's words, "associated with a lower class"[12] in culturally and socially stratified societies. In these terms, folk music may be seen as part of a "schema comprising four musical types: 'primitive' or 'tribal'; 'elite' or 'art'; 'folk'; and 'popular'."[13]

Music in this genre is also often called traditional music. Although the term is usually only descriptive, in some cases people use it as the name of a genre. For example, the Grammy Award previously used the terms "traditional music" and "traditional folk" for folk music that is not contemporary folk music.[14] Folk music may include most indigenous music.[4]

Characteristics

[edit]
Viljandi Folk Music Festival held annually within the castle ruins in Viljandi, Estonia.

From a historical perspective, traditional folk music had these characteristics:[12]

  • It was transmitted through an oral tradition. Before the 20th century, ordinary people were usually illiterate; they acquired songs by memorizing them. Primarily, this was not mediated by books or recorded or transmitted media. Singers may extend their repertoire using broadsheets or song books, but these secondary enhancements are of the same character as the primary songs experienced in the flesh.
  • The music was often related to national culture. It was culturally particular; from a particular region or culture. In the context of an immigrant group, folk music acquires an extra dimension for social cohesion. It is particularly conspicuous in immigrant societies, where Greek Australians, Somali Americans, Punjabi Canadians, and others strive to emphasize their cultural identity. They learn songs and dances that originate in the countries their grandparents came from.
  • They commemorate historical and personal events. On certain days of the year, including such holidays as Christmas, Easter, and May Day, particular songs celebrate the yearly cycle. Birthdays, weddings, and funerals may also be noted with songs, dances and special costumes. Religious festivals often have a folk music component. Choral music at these events brings children and non-professional singers to participate in a public arena, giving an emotional bonding that is unrelated to the aesthetic qualities of the music.
  • The songs have been performed, by custom, over a long period of time, usually several generations.

As a side-effect, the following characteristics are sometimes present:

  • There is no copyright on the songs. Hundreds of folk songs from the 19th century have known authors but have continued in oral tradition to the point where they are considered traditional for purposes of music publishing. This has become much less frequent since the 1940s. Today, almost every folk song that is recorded is credited with an arranger.
  • Fusion of cultures: Because cultures interact and change over time, traditional songs evolving over time may incorporate and reflect influences from disparate cultures. The relevant factors may include instrumentation, tunings, voicings, phrasing, subject matter, and even production methods.

Tune

[edit]

In folk music, a tune is a short instrumental piece, a melody, often with repeating sections, and usually played a number of times.[15] A collection of tunes with structural similarities is known as a tune-family. America's Musical Landscape says "the most common form for tunes in folk music is AABB, also known as binary form."[16][page needed]

In some traditions, tunes may be strung together in medleys or "sets."[17]

Origins

[edit]
Indians always distinguished between classical and folk music, though in the past even classical Indian music used to rely on the unwritten transmission of repertoire.
Indian Nepali folk musician Navneet Aditya Waiba

Throughout most of human prehistory and history, listening to recorded music was not possible.[18][19] Music was made by common people during both their work and leisure, as well as during religious activities. The work of economic production was often manual and communal.[20] Manual labor often included singing by the workers, which served several practical purposes.[21] It reduced the boredom of repetitive tasks, it kept the rhythm during synchronized pushes and pulls, and it set the pace of many activities such as planting, weeding, reaping, threshing, weaving, and milling. In leisure time, singing and playing musical instruments were common forms of entertainment and history-telling—even more common than today when electrically enabled technologies and widespread literacy make other forms of entertainment and information-sharing competitive.[22]

Some believe that folk music originated as art music that was changed and probably debased by oral transmission while reflecting the character of the society that produced it.[2] In many societies, especially preliterate ones, the cultural transmission of folk music requires learning by ear, although notation has evolved in some cultures.[23] Different cultures may have different notions concerning a division between "folk" music on the one hand and of "art" and "court" music on the other. In the proliferation of popular music genres, some traditional folk music became also referred to as "World music" or "Roots music".[24]

The English term "folklore", to describe traditional folk music and dance, entered the vocabulary of many continental European nations, each of which had its folk-song collectors and revivalists.[2] The distinction between "authentic" folk and national and popular song in general has always been loose, particularly in America and Germany[2] – for example, popular songwriters such as Stephen Foster could be termed "folk" in America.[2][25] The International Folk Music Council definition allows that the term can also apply to music that, "...has originated with an individual composer and has subsequently been absorbed into the unwritten, living tradition of a community. But the term does not cover a song, dance, or tune that has been taken over ready-made and remains unchanged."[26]

The post–World War II folk revival in America and in Britain started a new genre, Contemporary Folk Music, and brought an additional meaning to the term "folk music": newly composed songs, fixed in form and by known authors, which imitated some form of traditional music. The popularity of "contemporary folk" recordings caused the appearance of the category "Folk" in the Grammy Awards of 1959;[27] in 1970 the term was dropped in favor of "Best Ethnic or Traditional Recording (including Traditional Blues)",[28] while 1987 brought a distinction between "Best Traditional Folk Recording" and "Best Contemporary Folk Recording".[29] After that, they had a "Traditional music" category that subsequently evolved into others. The term "folk", by the start of the 21st century, could cover singer-songwriters, such as Donovan[30] from Scotland and American Bob Dylan,[31] who emerged in the 1960s and much more. This completed a process to where "folk music" no longer meant only traditional folk music.[6]

Subject matter

[edit]
Armenian traditional musicians
Assyrian folk music
Assyrians playing a zurna and a davul, instruments typically used for Assyrian folk music and dance.

Traditional folk music often includes sung words, although folk instrumental music occurs commonly in dance music traditions. Narrative verse looms large in the traditional folk music of many cultures.[32][33] This encompasses such forms as traditional epic poetry, much of which was meant originally for oral performance, sometimes accompanied by instruments.[34][35] Many epic poems of various cultures were pieced together from shorter pieces of traditional narrative verse, which explains their episodic structure, repetitive elements, and their frequent in medias res plot developments. Other forms of traditional narrative verse relate the outcomes of battles or lament tragedies or natural disasters.[36]

Sometimes, as in the triumphant Song of Deborah[37] found in the Biblical Book of Judges, these songs celebrate victory. Laments for lost battles and wars, and the lives lost in them, are equally prominent in many traditions; these laments keep alive the cause for which the battle was fought.[38][39] The narratives of traditional songs often also remember folk heroes such as John Henry[40][41] or Robin Hood.[42] Some traditional song narratives recall supernatural events or mysterious deaths.[43]

Hymns and other forms of religious music are often of traditional and unknown origin.[44] Western musical notation was originally created to preserve the lines of Gregorian chant, which before its invention was taught as an oral tradition in monastic communities.[45][46] Traditional songs such as Green grow the rushes, O present religious lore in a mnemonic form, as do Western Christmas carols and similar traditional songs.[47]

Work songs frequently feature call and response structures and are designed to enable the laborers who sing them to coordinate their efforts in accordance with the rhythms of the songs.[48] They are frequently, but not invariably, composed. In the American armed forces, a lively oral tradition preserves jody calls ("Duckworth chants") which are sung while soldiers are on the march.[49] Professional sailors made similar use of a large body of sea shanties.[50][51] Love poetry, often of a tragic or regretful nature, prominently figures in many folk traditions.[52] Nursery rhymes, children’s songs and nonsense verse used to amuse or quiet children also are frequent subjects of traditional songs.[53]

Folk song transformations and variations

[edit]
Korean traditional musicians

Music transmitted by word of mouth through a community, in time, develops many variants, since this transmission cannot produce word-for-word and note-for-note accuracy. In addition, folk singers may choose to modify the songs they hear.

For example, around 1970 the song Mullā Mohammed Jān spread from Herat to the rest of Afghanistan, and Iran where it was recorded. Due to its repetitive refrain and the predictability of the second half of each verse, it allowed for both its popularization, and for each singer to create their own version of the song without being overly-concerned for a melody or restrictive poetic rhythm.[54]

Because variants proliferate naturally, there is generally no "authoritative" version of song. Researchers in traditional songs have encountered countless versions of the Barbara Allen ballad throughout the English-speaking world, and these versions often differ greatly from each other. The original is not known; many versions can lay an equal claim to authenticity.

Influential folklorist Cecil Sharp felt that these competing variants of a traditional song would undergo a process of improvement akin to biological natural selection: only those new variants that were the most appealing to ordinary singers would be picked up by others and transmitted onward in time. Thus, over time we would expect each traditional song to become more aesthetically appealing, due to incremental community improvement.

Literary interest in the popular ballad form dates back at least to Thomas Percy and William Wordsworth. English Elizabethan and Stuart composers had often evolved their music from folk themes, the classical suite was based upon stylised folk-dances, and Joseph Haydn's use of folk melodies is noted. But the emergence of the term "folk" coincided with an "outburst of national feeling all over Europe" that was particularly strong at the edges of Europe, where national identity was most asserted. Nationalist composers emerged in Central Europe, Russia, Scandinavia, Spain and Britain: the music of Dvořák, Smetana, Grieg, Rimsky-Korsakov, Brahms, Liszt, de Falla, Wagner, Sibelius, Vaughan Williams, Bartók, and many others drew upon folk melodies.[citation needed]

Regional forms

[edit]
Naxi traditional musicians
The Steinegger brothers, traditional fifers of Grundlsee, Styria, 1880

While the loss of traditional folk music in the face of the rise of popular music is a worldwide phenomenon,[55] it is not one occurring at a uniform rate throughout the world.[56] The process is most advanced "where industrialization and commercialisation of culture are most advanced"[57] but also occurs more gradually even in settings of lower technological advancement. However, the loss of traditional music is slowed in nations or regions where traditional folk music is a badge of cultural or national identity.[citation needed]

Early folk music, fieldwork and scholarship

[edit]

Much of what is known about folk music prior to the development of audio recording technology in the 19th century comes from fieldwork and writings of scholars, collectors and proponents.[58]

19th-century Europe

[edit]

Starting in the 19th century, academics and amateur scholars, taking note of the musical traditions being lost, initiated various efforts to preserve the music of the people.[59] One such effort was the collection by Francis James Child in the late 19th century of the texts of over three hundred ballads in the English and Scots traditions (called the Child Ballads), some of which predated the 16th century.[9]

Contemporaneously with Child, the Reverend Sabine Baring-Gould and later Cecil Sharp worked to preserve a great body of English rural traditional song, music and dance, under the aegis of what became and remains the English Folk Dance and Song Society (EFDSS).[60] Sharp campaigned with some success to have English traditional songs (in his own heavily edited and expurgated versions) to be taught to school children in hopes of reviving and prolonging the popularity of those songs.[61][62] Throughout the 1960s and early to mid-1970s, American scholar Bertrand Harris Bronson published an exhaustive four-volume collection of the then-known variations of both the texts and tunes associated with what came to be known as the Child Canon.[63] He also advanced some significant theories concerning the workings of oral-aural tradition.[64]

Similar activity was also under way in other countries. One of the most extensive was perhaps the work done in Riga by Krisjanis Barons, who between the years 1894 and 1915 published six volumes that included the texts of 217,996 Latvian folk songs, the Latvju dainas.[65] In Norway the work of collectors such as Ludvig Mathias Lindeman was extensively used by Edvard Grieg in his Lyric Pieces for piano and in other works, which became immensely popular.[66]

Around this time, composers of classical music developed a strong interest in collecting traditional songs, and a number of composers carried out their own field work on traditional music. These included Percy Grainger[67] and Ralph Vaughan Williams[68] in England and Béla Bartók[69] in Hungary. These composers, like many of their predecessors, both made arrangements of folk songs and incorporated traditional material into original classical compositions.[70][71]

North America

[edit]
Locations in Southern and Central Appalachia visited by the British folklorist Cecil Sharp in 1916 (blue), 1917 (green), and 1918 (red). Sharp sought "old world" English and Scottish ballads passed down to the region's inhabitants from their British ancestors. He collected hundreds of such ballads, the most productive areas being the Blue Ridge Mountains of North Carolina and the Cumberland Mountains of Kentucky.

The advent of audio recording technology provided folklorists with a revolutionary tool to preserve vanishing musical forms.[72] The earliest American folk music scholars were with the American Folklore Society (AFS), which emerged in the late 1800s.[73] Their studies expanded to include Native American music, but still treated folk music as a historical item preserved in isolated societies as well.[74] In North America, during the 1930s and 1940s, the Library of Congress worked through the offices of traditional music collectors Robert Winslow Gordon,[75] Alan Lomax[76][77][78] and others to capture as much North American field material as possible.[79] John Lomax (the father of Alan Lomax) was the first prominent scholar to study distinctly American folk music such as that of cowboys and southern blacks. His first major published work was in 1911, Cowboy Songs and Other Frontier Ballads.[80] and was arguably the most prominent US folk music scholar of his time, notably during the beginnings of the folk music revival in the 1930s and early 1940s. Cecil Sharp also worked in America, recording the traditional songs of the Appalachian Mountains in 1916–1918 in collaboration with Maud Karpeles and Olive Dame Campbell and is considered the first major scholar covering American folk music.[81] Campbell and Sharp are represented under other names by actors in the modern movie Songcatcher.[82]

One strong theme amongst folk scholars in the early decades of the 20th century was regionalism,[83] the analysis of the diversity of folk music (and related cultures) based on regions of the US rather than based on a given song's historical roots.[84][85] Later, a dynamic of class and circumstances was added to this.[86] The most prominent regionalists were literary figures with a particular interest in folklore.[87][88] Carl Sandburg often traveled the U.S. as a writer and a poet.[89] He also collected songs in his travels and, in 1927, published them in the book The American Songbag.[90] Rachel Donaldson, a historian who worked for Vanderbilt, later stated this about The American Songbird in her analysis of the folk music revival. "In his collections of folk songs, Sandburg added a class dynamic to popular understandings of American folk music. This was the final element of the foundation upon which the early folk music revivalists constructed their own view of Americanism. Sandburg's working-class Americans joined with the ethnically, racially, and regionally diverse citizens that other scholars, public intellectuals, and folklorists celebrated their own definitions of the American folk, definitions that the folk revivalists used in constructing their own understanding of American folk music, and an overarching American identity".[91]

Prior to the 1930s, the study of folk music was primarily the province of scholars and collectors. The 1930s saw the beginnings of larger scale themes, commonalities, and linkages in folk music developing in the populace and practitioners as well, often related to the Great Depression.[92] Regionalism and cultural pluralism grew as influences and themes. During this time folk music began to become enmeshed with political and social activism themes and movements.[92] Two related developments were the U.S. Communist Party's interest in folk music as a way to reach and influence Americans,[93] and politically active prominent folk musicians and scholars seeing communism as a possible better system, through the lens of the Great Depression.[94] Woody Guthrie exemplifies songwriters and artists with such an outlook.[95]

Folk music festivals proliferated during the 1930s.[96] President Franklin Roosevelt was a fan of folk music, hosted folk concerts at the White House, and often patronized folk festivals.[97] One prominent festival was Sarah Gertrude Knott's National Folk Festival, established in St. Louis, Missouri in 1934.[98] Under the sponsorship of the Washington Post, the festival was held in Washington, DC at Constitution Hall from 1937 to 1942.[99] The folk music movement, festivals, and the wartime effort were seen as forces for social goods such as democracy, cultural pluralism, and the removal of culture and race-based barriers.[100]

The American folk music revivalists of the 1930s approached folk music in different ways.[101] Three primary schools of thought emerged: "Traditionalists" (e.g. Sarah Gertrude Knott and John Lomax) emphasized the preservation of songs as artifacts of deceased cultures. "Functional" folklorists (e.g. Botkin and Alan Lomax) maintained that songs only retain relevance when used by those cultures which retain the traditions which birthed those songs. "Left-wing" folk revivalists (e.g. Charles Seeger and Lawrence Gellert) emphasized music's role "in 'people's' struggles for social and political rights".[101] By the end of the 1930s these and others had turned American folk music into a social movement.[101]

Sometimes folk musicians became scholars and advocates themselves. For example, Jean Ritchie (1922–2015) was the youngest child of a large family from Viper, Kentucky that had preserved many of the old Appalachian traditional songs.[102] Ritchie, living in a time when the Appalachians had opened up to outside influence, was university educated and ultimately moved to New York City, where she made a number of classic recordings of the family repertoire and published an important compilation of these songs.[103]

In January 2012, the American Folklife Center at the Library of Congress, with the Association for Cultural Equity, announced that they would release Lomax's vast archive of 1946 and later recording in digital form. Lomax spent the last 20 years of his life working on an Interactive Multimedia educational computer project he called the Global Jukebox, which included 5,000 hours of sound recordings, 400,000 feet of film, 3,000 videotapes, and 5,000 photographs.[104] As of March 2012, this has been accomplished. Approximately 17,400 of Lomax's recordings from 1946 and later have been made available free online.[105][106] This material from Alan Lomax's independent archive, begun in 1946, which has been digitized and offered by the Association for Cultural Equity, is "distinct from the thousands of earlier recordings on acetate and aluminum discs he made from 1933 to 1942 under the auspices of the Library of Congress. This earlier collection—which includes the famous Jelly Roll Morton, Woody Guthrie, Lead Belly, and Muddy Waters sessions, as well as Lomax's prodigious collections made in Haiti and Eastern Kentucky (1937) — is the provenance of the American Folklife Center"[105] at the library of Congress.

National and regional forms

[edit]

Africa

[edit]
The African lamellophone, thumb piano or mbira

Africa is a vast continent[107] and its regions and nations have distinct musical traditions.[108][109] The music of North Africa for the most part has a different history from Sub-Saharan African music traditions.[110]

The music and dance forms of the African diaspora, including African American music and many Caribbean genres like soca, calypso and Zouk; and Latin American music genres like the samba, Cuban rumba, salsa; and other clave (rhythm)-based genres, were founded to varying degrees on the music of enslaved Africans, which has in turn influenced African popular music.[111][112]

Asia

[edit]
Paban Das Baul, baul singer at Nine Lives concert, 2009

Many Asian civilizations distinguish between art/court/classical styles and "folk" music.[113][114] For example, the late Alam Lohar is an example of a South Asian singer who was classified as a folk singer.[115]

Khunung Eshei/Khuland Eshei is an ancient folk song from India, a country of Asia, of Meiteis of Manipur, that is an example of Asian folk music, and how they put it into its own genre.[116]

Folk music of China
[edit]

Archaeological discoveries date Chinese folk music back 7000 years;[117] it is largely based on the pentatonic scale.[118]

Han traditional weddings and funerals usually include a form of oboe called a suona,[119] and apercussive ensembles called a chuigushou.[120] Ensembles consisting of mouth organs (sheng), shawms (suona), flutes (dizi) and percussion instruments (especially yunluo gongs) are popular in northern villages;[121] their music is descended from the imperial temple music of Beijing, Xi'an, Wutai shan and Tianjin. Xi'an drum music, consisting of wind and percussive instruments,[122] is popular around Xi'an, and has received some commercial popularity outside of China.[123] Another important instrument is the sheng, a type of Chinese pipe, an ancient instrument that is ancestor of all Western free reed instruments, such as the accordion.[124] Parades led by Western-type brass bands are common, often competing in volume with a shawm/chuigushou band.

In southern Fujian and Taiwan, Nanyin or Nanguan is a genre of traditional ballads.[125] They are sung by a woman accompanied by a xiao and a pipa, as well as other traditional instruments.[126] The music is generally sorrowful and typically deals with love-stricken people.[127][128] Further south, in Shantou, Hakka and Chaozhou, zheng ensembles are popular.[129] Sizhu ensembles use flutes and bowed or plucked string instruments to make harmonious and melodious music that has become popular in the West among some listeners.[130] These are popular in Nanjing and Hangzhou, as well as elsewhere along the southern Yangtze area.[131] Jiangnan Sizhu (silk and bamboo music from Jiangnan) is a style of instrumental music, often played by amateur musicians in tea houses in Shanghai.[132] Guangdong Music or Cantonese Music is instrumental music from Guangzhou and surrounding areas.[133] The music from this region influenced Yueju (Cantonese Opera) music,[134] which would later grow popular during the self-described "Golden Age" of China under the PRC.[135]

Folk songs have been recorded since ancient times in China. The term Yuefu was used for a broad range of songs such as ballads, laments, folk songs, love songs, and songs performed at court.[136] China is a vast country, with a multiplicity of linguistic and geographic regions. Folk songs are categorized by geographic region, language type, ethnicity, social function (e.g. work song, ritual song, courting song) and musical type. Modern anthologies collected by Chinese folklorists distinguish between traditional songs, revolutionary songs, and newly-invented songs.[137] The songs of northwest China are known as "flower songs" (hua'er), a reference to beautiful women, while in the past they were notorious for their erotic content.[138] The village "mountain songs" (shan'ge) of Jiangsu province were also well-known for their amorous themes.[139][140] Other regional song traditions include the "strummed lyrics" (tanci) of the Lower Yangtze Delta, the Cantonese Wooden Fish tradition (muyu or muk-yu) and the Drum Songs (guci) of north China.[141]

In the twenty-first century many cherished Chinese folk songs have been inscribed in the UNESCO Representative List of the Intangible Cultural Heritage of Humanity.[142] In the process, songs once seen as vulgar are now being reconstructed as romantic courtship songs.[143] Regional song competitions, popular in many communities, have promoted professional folk singing as a career, with some individual folk singers having gained national prominence.[144]

Traditional folk music of Sri Lanka
[edit]

The art, music and dance of Sri Lanka derive from the elements of nature, and have been enjoyed and developed in the Buddhist environment.[145] The music is of several types and uses only a few types of instruments.[146] The folk songs and poems were used in social gatherings to work together. The Indian influenced classical music has grown to be unique.[147][148][149][150] The traditional drama, music and songs of Sinhala Light Music are typically Sri Lankan.[151]The temple paintings and carvings feature birds, elephants, wild animals, flowers, and trees, and the Traditional 18 Dances display the dancing of birds and animals.[152] For example:

  • Mayura Wannama – The dance of the peacock[153][154]
  • Hanuma Wannama – The dance of the monkey[155]
  • Gajaga Wannama – The dance of the elephant

Musical types include:

  • Local drama music includes Kolam[156] and Nadagam types.[157] Kolam music is based on low country tunes primarily to accompany mask dance in exorcism rituals.[158][159] It is considered less developed/evolved, true to the folk tradition and a preserving of a more ancient artform.[160] It is limited to approximately 3–4 notes and is used by the ordinary people for pleasure and entertainment.[161]
  • Nadagam music is a more developed form of drama influenced from South Indian street drama which was introduced by some south Indian artists. Phillippu Singho from Negombo in 1824 performed "Harishchandra Nadagama" in Hnguranketha which was originally written in the Telingu language. Later "Maname",[162] "Sanda kinduru"[163] and others were introduced. Don Bastian of Dehiwala introduced Noorthy firstly by looking at Indian dramas and then John de Silva developed it as did Ramayanaya in 1886.[164]
  • Sinhala light music is currently the most popular type of music in Sri Lanka and enriched with the influence of folk music, kolam music, nadagam music, noorthy music, film music, classical music, Western music, and others.[165] Some artists visited India to learn music and later started introducing light music. Ananda Samarakone was the pioneer of this[166][167] and also composed the national anthem.[168]

The classical Sinhalese orchestra consists of five categories of instruments, but among the percussion instruments, the drum is essential for dance.[169]The vibrant beat of the rhythm of the drums form the basic of the dance.[170] The dancers' feet bounce off the floor and they leap and swirl in patterns that reflect the complex rhythms of the drum beat. This drum beat may seem simple on the first hearing but it takes a long time to master the intricate rhythms and variations, which the drummer sometimes can bring to a crescendo of intensity. There are six common types of drums falling within 3 styles (one-faced, two-faced, and flat-faced):[171][172]

  • The typical Sinhala Dance is identified as the Kandyan dance and the Gatabera drum is indispensable to this dance.[173]
  • Yak-bera is the demon drum or the drum used in low country dance in which the dancers wear masks and perform devil dancing, which has become a highly developed form of art.[174]
  • The Daula is a barrel-shaped drum, and it was used as a companion drum with a Thammattama in the past, to keep strict time with the beat.[175]
  • The Thammattama is a flat, two-faced drum. The drummer strikes the drum on the two surfaces on top with sticks, unlike the others where you drum on the sides. This is a companion drum to the aforementioned Dawula.[176]
  • A small double-headed hand drum is used to accompany songs. It is primarily heard in the poetry dances like vannam.[clarification needed]
  • The Rabana is a flat-faced circular drum and comes in several sizes.[177] The large Rabana - called the Banku Rabana - has to be placed on the floor like a circular short-legged table and several people (traditionally women) can sit around it and beat on it with both hands.[178] This is used in festivals such as the Sinhalese New Year and ceremonies such as weddings.[179] The resounding beat of the Rabana symbolizes the joyous moods of the occasion. The small Rabana is a form of mobile drum beat since the player carries it wherever the person goes.[180]

Other instruments include:

  • The Thalampata – 2 small cymbals joined by a string.[181]
  • The wind section, is dominated by an instrument akin to the clarinet.[clarification needed] This is not normally used for dances. This is important to note because the Sinhalese dance is not set to music as the western world knows it; rhythm is king.
  • The flutes of metal such as silver & brass produce shrill music to accompany Kandyan Dances, while the plaintive strains of music of the reed flute may pierce the air in devil-dancing. The conch-shell (Hakgediya) is another form of a natural instrument, and the player blows it to announce the opening of ceremonies of grandeur.[182]
  • The Ravanahatha (ravanhatta, rawanhattha, ravanastron or ravana hasta veena) is a bowed fiddle that was once popular in Western India.[183][184] It is believed to have originated among the Hela civilisation of Sri Lanka in the time of King Ravana.[185] The bowl is made of cut coconut shell, the mouth of which is covered with goat hide. A dandi, made of bamboo, is attached to this shell.[185] The principal strings are two: one of steel and the other of a set of horsehair. The long bow has jingle bells[186][187]

Australia

[edit]

Indigenous Australian music includes the music of Aboriginal Australians and Torres Strait Islanders, who are collectively called Indigenous Australians;[188] it incorporates a variety of distinctive traditional music styles practiced by Indigenous Australian peoples, as well as a range of contemporary musical styles of and fusion with European traditions as interpreted and performed by indigenous Australian artists.[189] Music has formed an integral part of the social, cultural and ceremonial observances of these peoples, down through the millennia of their individual and collective histories to the present day.[190][191] The traditional forms include many aspects of performance and musical instruments unique to particular regions or Indigenous Australian groups.[192] Equal elements of musical tradition are common through much of the Australian continent, and even beyond.[193] The culture of the Torres Strait Islanders is related to that of adjacent parts of New Guinea and so their music is also related. Music is a vital part of Indigenous Australians' cultural maintenance.[194]

Folk song traditions were taken to Australia by early settlers from England, Scotland and Ireland and gained particular foothold in the rural outback.[195][196] The rhyming songs, poems and tales written in the form of bush ballads often relate to the itinerant and rebellious spirit of Australia in The Bush, and the authors and performers are often referred to as bush bards.[197] The 19th century was the golden age of bush ballads.[198] Several collectors have catalogued the songs including John Meredith whose recording in the 1950s became the basis of the collection in the National Library of Australia.[197]

The songs tell personal stories of life in the wide open country of Australia.[199][200] Typical subjects include mining, raising and droving cattle, sheep shearing, wanderings, war stories, the 1891 Australian shearers' strike, class conflicts between the landless working class and the squatters (landowners), and outlaws such as Ned Kelly, as well as love interests and more modern fare such as trucking.[201] The most famous bush ballad is "Waltzing Matilda", which has been called "the unofficial national anthem of Australia".[202]

Europe

[edit]
Battlefield Band performing in Freiburg in 2012
Celtic traditional music
[edit]

Celtic music is a term used by artists, record companies, music stores and music magazines to describe a broad grouping of musical genres that evolved out of the folk musical traditions of the Celtic peoples.[203] These traditions include Irish, Scottish, Manx, Cornish, Welsh, and Breton traditions.[204] Asturian and Galician music is often included, though there is no significant research showing that this has any close musical relationship.[205][206] Brittany's Folk revival began in the 1950s with the "bagadoù" and the "kan-ha-diskan" before growing to world fame through Alan Stivell's work since the mid-1960s.[207]

In Ireland, The Clancy Brothers and Tommy Makem (although its members were all Irish-born, the group became famous while based in New York's Greenwich Village[208]), The Dubliners,[209] Clannad,[210] Planxty,[211] The Chieftains,[212][213] The Pogues,[214] The Corrs,[215] The Irish Rovers,[216] and a variety of other folk bands have done much over the past few decades to revitalise and re-popularise Irish traditional music.[217] These bands were rooted, to a greater or lesser extent, in a tradition of Irish music and benefited from the efforts of artists such as Seamus Ennis and Peter Kennedy.[207]

In Scotland, The Corries,[218] Silly Wizard,[219][220] Capercaillie,[221] Runrig,[222] Jackie Leven,[223] Julie Fowlis,[224] Karine Polwart,[225] Alasdair Roberts,[226][227] Dick Gaughan,[228] Wolfstone,[229] Boys of the Lough,[230] and The Silencers[231] have kept Scottish folk vibrant and fresh by mixing traditional Scottish and Gaelic folk songs with more contemporary genres.[232] These artists have also been commercially successful in continental Europe and North America.[233] There is an emerging wealth of talent in the Scottish traditional music scene, with bands such as Mànran,[234] Skipinnish,[235] Barluath[236] and Breabach[237] and solo artists such as Patsy Reid,[238] Robyn Stapleton[239] and Mischa MacPherson[240] gaining a lot of success in recent years.[241]

Central and Eastern Europe
[edit]

During the Eastern Bloc era, national folk dancing was actively promoted by the state.[242] Dance troupes from Russia and Poland toured non-communist Europe from about 1937 to 1990.[243] The Red Army Choir recorded many albums, becoming the most popular military band.[244] Eastern Europe is also the origin of the Jewish Klezmer tradition.[245]

Duration: 2 minutes and 4 seconds.
Ľubomír Párička playing bagpipes, Slovakia

The polka is a central European dance and also a genre of dance music familiar throughout Europe and the Americas. It originated in the middle of the 19th century in Bohemia.[246] Polka is still a popular genre of folk music in many European countries and is performed by folk artists in Poland, Latvia, Lithuania, Czech Republic, Netherlands, Croatia, Slovenia, Germany, Hungary, Austria, Switzerland, Italy, Ukraine, Belarus, Russia and Slovakia.[247] Local varieties of this dance are also found in the Nordic countries, United Kingdom, Republic of Ireland, Latin America (especially Mexico), and in the United States.

German Volkslieder perpetuated by Liederhandschriften manuscripts like Carmina Burana[248] date back to medieval Minnesang and Meistersinger traditions.[249] Those folk songs revived in the late 18th century period of German Romanticism,[250] first promoted by Johann Gottfried Herder[251][252] and other advocates of the Enlightenment,[253] later compiled by Achim von Arnim[254] and Clemens Brentano (Des Knaben Wunderhorn)[255] as well as by Ludwig Uhland.[256]

The Volksmusik and folk dances genre, especially in the Alpine regions of Bavaria, Austria, Switzerland (Kuhreihen) and South Tyrol, up to today has lingered in rustic communities against the backdrop of industrialisation[257]—Low German shanties or the Wienerlied[258] (Schrammelmusik) being notable exceptions. Slovene folk music in Upper Carniola and Styria also originated from the Alpine traditions, like the prolific Lojze Slak Ensemble.[259] Traditional Volksmusik is not to be confused with commercial Volkstümliche Musik, which is a derivation of that.[260]

The Hungarian group Muzsikás played numerous American tours[261] and participated in the Hollywood movie The English Patient[262] while the singer Márta Sebestyén worked with the band Deep Forest.[263] The Hungarian táncház movement, started in the 1970s, involves strong cooperation between musicology experts and enthusiastic amateurs.[264] However, traditional Hungarian folk music and folk culture barely survived in some rural areas of Hungary, and it has also begun to disappear among the ethnic Hungarians in Transylvania. The táncház movement revived broader folk traditions of music, dance, and costume together and created a new kind of music club.[265] The movement spread to ethnic Hungarian communities elsewhere in the world.[265]

Balkan music
[edit]
The Mystery of the Bulgarian Voices

Balkan folk music was influenced by the mingling of Balkan ethnic groups in the period of the Ottoman Empire.[266] It comprises the music of Bosnia and Herzegovina, Bulgaria, Croatia, Greece, Montenegro, Serbia, Romania, North Macedonia, Albania, some of the historical states of Yugoslavia or Serbia and Montenegro and geographical regions such as Thrace.[267] Some music is characterised by complex rhythm.[268]

A notable act is the Mystery of the Bulgarian Voices, which won the Grammy Award for Best Traditional Folk Recording at the 32nd annual ceremony.[269][270]

An important part of the whole Balkan folk music is the music of the local Romani ethnic minority, which is called tallava and brass band music.[271][272]

Nordic folk music
[edit]
Latvian men's folk ensemble Vilki, performing at the festival of Baltic crafts and warfare Apuolė 854 in Apuolė, August 2009

Nordic folk music includes a number of traditions in Northern European, especially Scandinavian, countries. The Nordic countries are generally taken to include Iceland, Norway, Finland, Sweden, Denmark and Greenland.[273] Sometimes it is taken to include the Baltic countries of Estonia, Latvia and Lithuania.[274]

Maria Gasolina performing at 2008 Faces Festival in Raseborg, Finland

The many regions of the Nordic countries share certain traditions, many of which have diverged significantly, like Psalmodicon of Denmark, Sweden, and Norway.[275] It is possible to group together the Baltic states (or, sometimes, only Estonia) and parts of northwest Russia as sharing cultural similarities,[276] although the relationship has gone cold in recent years.[277] Contrast with Norway, Sweden, Denmark and the Atlantic islands of Iceland and the Faroe Islands, which share virtually no similarities of that kind. Greenland's Inuit culture has its own unique musical traditions.[278] Finland shares many cultural similarities with both the Baltic nations and the Scandinavian nations. The Sami of Sweden, Norway, Finland and Russia have their own unique culture, with ties to the neighboring cultures.[279]

Swedish folk music is a genre of music based largely on folkloric collection work that began in the early 19th century in Sweden.[280] The primary instrument of Swedish folk music is the fiddle.[281] Another common instrument, unique to Swedish traditions, is the nyckelharpa.[282] Most Swedish instrumental folk music is dance music; the signature music and dance form within Swedish folk music is the polska.[283] Vocal and instrumental traditions in Sweden have tended to share tunes historically, though they have been performed separately.[284] Beginning with the folk music revival of the 1970s, vocalists and instrumentalists have also begun to perform together in folk music ensembles.

Latin America

[edit]

The folk music of the Americas consists of the encounter and union of three main musical types: European traditional music, traditional music of the American natives, and tribal African music that arrived with slaves from that continent.

The particular case of Latin and South American music points to Andean music[285] among other native musical styles (such as Caribbean[286] and pampean), Iberian music of Spain and Portugal, and generally speaking African tribal music, the three of which fused together evolving in differentiated musical forms in Central and South America.

Andean music comes from the region of the Quechuas, Aymaras, and other peoples that inhabit the general area of the Inca Empire prior to European contact.[287] It includes folklore music of parts of Bolivia, Ecuador,[288] Chile, Colombia, Peru and Venezuela. Andean music is popular to different degrees across Latin America, having its core public in rural areas and among indigenous populations. The Nueva Canción movement of the 1970s revived the genre across Latin America and brought it to places where it was unknown or forgotten.

Nueva canción (Spanish for 'new song') is a movement and genre within Latin American and Iberian folk music, folk-inspired music, and socially committed music. In some respects its development and role is similar to the second folk music revival in North America. This includes evolution of this new genre from traditional folk music, essentially contemporary folk music except that that English genre term is not commonly applied to it. Nueva cancion is recognized as having played a powerful role in the social upheavals in Portugal, Spain and Latin America during the 1970s and 1980s.

Nueva cancion впервые появился в 1960-х годах как «Новая чилийская песня» в Чили. Вскоре после этого этот музыкальный стиль появился в Испании и некоторых регионах Латинской Америки, где он стал известен под похожими названиями. Nueva canción обновила традиционную латиноамериканскую народную музыку, и благодаря своим политическим текстам она вскоре стала ассоциироваться с революционными движениями, латиноамериканскими новыми левыми , теологией освобождения , хиппи и движениями за права человека. Он приобрел бы большую популярность во всей Латинской Америке и считается предшественником испанского рока .

Куэка — это семейство музыкальных стилей и связанных с ними танцев из Чили, Боливии и Перу .

Трова и Сон — это стили традиционной кубинской музыки, зародившиеся в провинции Ориенте и включающие в себя влияние испанских песен и танцев, таких как болеро и контраданса , а также афро-кубинские ритмы и элементы ударных инструментов.

Moda de viola — название бразильской народной музыки. Его часто исполняют на 6-струнной нейлоновой акустической гитаре, но самым традиционным инструментом является альт кайпира . В песнях в основном подробно описаны трудности жизни тех, кто работает в деревне. Темы обычно связаны с землей, животными, фольклором, невозможной любовью и разлукой. Хотя есть и оптимистичные песни, большинство из них ностальгические и меланхоличные.

Северная Америка

[ редактировать ]
Франко-канадские лесорубы играют на скрипке с ударными палками в лесном лагере в 1943 году.

Традиционная народная музыка Канады особенно разнообразна. [289] Даже до либерализации иммиграционного законодательства в 1960-х годах Канада была этнически разнообразной, и в ней присутствовали десятки различных групп коренных народов и европейцев. Что касается музыки, ученые говорят не о канадской традиции, а скорее об этнических традициях ( акадская музыка , ирландско-канадская музыка , музыка черноногих , музыка инну , музыка инуитов , скрипка метисов и т. д.), а позже и в региональных традициях Восточной Канады ( Музыка Ньюфаундленда , игра на скрипке Кейп-Бретона , музыка Квебека и т. д.)

Традиционная народная музыка европейского происхождения присутствовала в Канаде с момента прибытия первых французских и британских поселенцев в 16 и 17 веках... Они ловили рыбу в прибрежных водах и обрабатывали берега того, что впоследствии стало Ньюфаундлендом, Новой Шотландией, Нью-Брансуиком. , остров Принца Эдуарда и долина реки Святого Лаврентия в Квебеке.

Торговля мехом и ее путешественники продвинулись дальше на север и запад, в Канаду; позже лесозаготовительные работы и лесорубы продолжили этот процесс.

Аграрные поселения в восточном и южном Онтарио и западном Квебеке в начале 19 века создали благоприятную среду для выживания многих англо-канадских народных песен и баллад из Великобритании и США. Несмотря на массовую индустриализацию, традиции народной музыки сохранились во многих регионах и по сей день. На севере Онтарио большое франко-онтарианское население сохранило народную музыку французского происхождения.

Многочисленные акадские общины в атлантических провинциях внесли свои варианты песен в огромный корпус народной музыки французского происхождения, сосредоточенный в провинции Квебек. Богатый источник англо-канадской народной музыки можно найти в Атлантическом регионе, особенно на Ньюфаундленде. Завершают эту мозаику музыкального фольклора гэльская музыка шотландских поселений, особенно в Кейп-Бретоне, и сотни ирландских песен, присутствие которых в восточной Канаде датируется ирландским голодом 1840-х годов, который вызвал массовую миграцию ирландцев в Северную Америку. [289]

«Знание истории Канады , — писала Изабель Миллс в 1974 году, — необходимо для понимания мозаики канадской народной песни. Частично эту мозаику составляют народные песни Канады, привезенные европейскими и англосаксонскими поселенцами на новые территории». земля." [12] Она описывает, как французская колония в Квебеке привела к себе французских иммигрантов, за которыми вскоре последовали волны иммигрантов из Великобритании, Германии и других европейских стран, приносивших музыку со своей родины, некоторые из которых сохранились до наших дней. Этнограф и фольклорист Мариус Барбо подсчитал, что в Канаде было собрано более десяти тысяч французских народных песен и их вариантов. Многие из старых к тому времени вымерли во Франции.

Музыка как профессиональное платное развлечение относительно медленно развивалась в Канаде, особенно в отдаленных сельских районах, в течение 19 и начала 20 веков. В то время как в городских музыкальных клубах стали популярны танцевальные залы и водевили , а затем джаз, сельская Канада оставалась в основном страной традиционной музыки. Тем не менее, когда в 1920-х и 1930-х годах американские радиосети начали вещание на Канаду, аудитория канадской традиционной музыки постепенно сокращалась в пользу американской кантри-музыки в стиле Нэшвилла и городских стилей, таких как джаз. Американизация (CBC) в 1936 году . канадской музыки побудила Канадскую радиолигу лоббировать создание национальной общественной телерадиовещательной компании в 1930-х годах, что в конечном итоге привело к созданию Канадской радиовещательной корпорации CBC продвигала канадскую музыку, включая традиционную музыку, на своем радио. и позже телевизионные услуги, но увлечение середины века всем «современным» привело к упадку народной музыки по сравнению с роком и поп-музыкой. Однако на Канаду повлияло возрождение народной музыки 1960-х годов, когда местные площадки, такие как Монреальская народная мастерская и другие фольклорные клубы и кофейни по всей стране, стали горнилом для начинающих авторов песен и исполнителей, а также для обмена опытом с артистами, приезжавшими из за границей.

Соединенные Штаты
[ редактировать ]

Американскую традиционную музыку также называют музыкой корней. Музыка Roots - это широкая категория музыки, включающая мятлик , кантри , госпел , старинную музыку , джам-бэнды , аппалачский фолк , блюз , каджунскую музыку и музыку коренных американцев . Музыка считается американской либо потому, что она является родной для Соединенных Штатов, либо потому, что она развилась там, заимствовав иностранное происхождение, до такой степени, что показалась музыковедам чем-то совершенно новым. Ее считают «музыкой корней», поскольку она послужила основой музыки, позже развитой в Соединенных Штатах, включая рок-н-ролл , современную народную музыку, ритм-н-блюз и джаз . Некоторые из этих жанров считаются традиционной народной музыкой.

Возрождение народной музыки

[ редактировать ]

«Она самовоспроизводящаяся, регенерирующая. Это то, что можно назвать вечной американской песней. Я не думаю, что она нуждается в возрождении, реанимации. Она живет и процветает. Но это будет продолжаться, с ними или без них. Народная песня сильнее всего, что звучит на радио, чем все, что выходит... Это та дистилляция голосов, которая продолжается долгое-долгое время, и вот что. делает их сильными». [293]

Кетч Секор

«Возрождение народной музыки» относится либо к периоду возобновления интереса к традиционной народной музыке, либо к событию или периоду, которые ее трансформируют; последнее обычно включает компонент социальной активности. Ярким примером первого является британское народное возрождение примерно 1890–1920 годов. Наиболее ярким и влиятельным примером последнего (в той степени, в которой его обычно называют « возрождением народной музыки») является народное возрождение середины 20-го века, сосредоточенное в англоязычном мире, которое породило современную народную музыку. [294] см. в статье « Современная народная музыка Описание этого возрождения ».

Одно более раннее возрождение повлияло на западную классическую музыку. Такие композиторы, как Перси Грейнджер , Ральф Воан Уильямс и Бела Барток, делали полевые записи или транскрипции народных певцов и музыкантов.

В Испании Исаак Альбенис (1860–1909) написал фортепианные произведения, отражающие его испанское наследие, в том числе Сюиту «Иберия» (1906–1909). Энрике Гранадос (1867–1918) сочинил сарсуэлу , испанскую легкую оперу, и Danzas Españolas – Испанские танцы. Мануэль де Фалья (1876–1946) заинтересовался cante jondo андалузского фламенко , влияние которого сильно ощущается во многих его произведениях, в том числе « Ночи в садах Испании» и «Siete canciones Populares españolas» («Семь испанских народных песен»). ", для голоса и фортепиано). Такие композиторы, как Фернандо Сор и Франсиско Таррега, сделали гитару национальным инструментом Испании. Современные испанские народные артисты изобилуют ( Миль и Мария , Русский Красный и др.), модернизируясь, уважая при этом традиции своих предков.

Популярность фламенко росла в течение 20-го века, как и северные стили, такие как кельтская музыка Галисии . Французские композиторы-классики, от Бизе до Равеля , также опирались на испанские темы, и отличительные испанские жанры стали общепризнанными.

Возрождение народной музыки или возрождение корней также охватывает ряд явлений во всем мире, где возобновился интерес к традиционной музыке. Часто это делается молодежью, часто в традиционной музыке своей страны и часто включает новое включение социального сознания, причин и развития новой музыки в том же стиле. Nueva canción , аналогичная эволюция новой формы социально ориентированной музыки произошла в нескольких испаноязычных странах.

Современная народная музыка

[ редактировать ]

Фестивали

[ редактировать ]

Соединенные Штаты

[ редактировать ]

Иногда утверждают, что первым фестивалем народной музыки в США был Фестиваль горных танцев и фольклора. [295] [296] 1928, в Эшвилле, Северная Каролина , основана Баском Ламаром Лансфордом . [297] Национальный фольклорный фестиваль (США) — странствующий фольклорный фестиваль в США. [298] С 1934 года им управляет Национальный совет традиционных искусств (NCTA) и он представлен в 26 общинах по всей стране. [299] Покинув некоторые из этих сообществ, Национальный фольклорный фестиваль породил несколько местных фольклорных фестивалей, в том числе фольклорный фестиваль Лоуэлла . [300] фольклорный фестиваль в Ричмонде, [301] Американский фольклорный фестиваль [302] и совсем недавно Фольклорный фестиваль в Монтане. [303]

Фольклорный фестиваль в Ньюпорте ежегодный фольклорный фестиваль, проводимый недалеко от Ньюпорта, штат Род-Айленд. [304] Он проходил большую часть лет с 1959 по 1970 год и с 1985 года по настоящее время, его посещали около 10 000 человек каждый год. [305]

Четырехдневный фольклорный фестиваль в Филадельфии начался в 1962 году. [306] Его спонсирует некоммерческое Общество народных песен Филадельфии. [307] В мероприятии примут участие современные и традиционные артисты в таких жанрах, как World/Fusion, Celtic, Singer-Songwriter, Folk Rock, Country, Klezmer и Dance. [308] [309] Он проводится ежегодно в третьи выходные августа. [310] В настоящее время мероприятие собирает около 12 000 посетителей, представляющих группы на 6 сценах. [311]

Праздник Луны Охотников в Индиане ежегодно привлекает около 60 000 посетителей. [312]

Великобритания

[ редактировать ]

Сидмутский фестиваль начался в 1954 году. [313] и Кембриджский фольклорный фестиваль начался в 1965 году. [314] Кембриджский фольклорный фестиваль в Кембридже , Англия, известен очень широким определением того, кого можно пригласить в качестве народных музыкантов. [315] «Клубные палатки» позволяют посетителям открыть для себя большое количество неизвестных художников, которые в течение десяти или 15 минут каждый представляют свои работы фестивальной публике. [316]

Австралия

[ редактировать ]

Национальный фольклорный фестиваль — главный фольклорный фестиваль Австралии, в котором принимают участие более 50 000 человек. [317] [318] и Фольклорный фестиваль в Вудфорде фольклорный фестиваль в Порт-Фейри также входят в число крупнейших крупных ежегодных мероприятий Австралии, привлекая ведущих международных исполнителей народной музыки, а также многих местных артистов. [319] [320]

Стэн Роджерс является постоянным участником канадского фольклорного фестиваля Summerfolk , который ежегодно проводится в Оуэн-Саунд, Онтарио , где главная сцена и амфитеатр названы «Мемориальным навесом Стэна Роджерса». [321] Фестиваль прочно укоренился в традициях: песню Роджерса « Мэри Эллен Картер » поют все участники, включая публику, и попурри из выступлений на фестивале. [322] [323] Кэнморский фестиваль народной музыки — старейший фестиваль народной музыки в Альберте. [324]

Urkult Näsåker, Онгерманланд, который проводится каждый год в августе, предположительно является крупнейшим фестивалем мировой музыки в Швеции. [325]

См. также

[ редактировать ]
  1. ^ Руэль, Ким. «Народная музыка» . Определение About.com. Архивировано из оригинала 22 ноября 2016 года . Проверено 18 августа 2011 г.
  2. ^ Перейти обратно: а б с д и ж г Перси Скоулз, Оксфордский справочник по музыке , ОУП, 1977, статья «Народная песня».
  3. ^ Ллойд, Алабама (1969). Народная песня в Англии . Пантерное искусство. п. 13. ISBN  978-0-586-02716-5 .
  4. ^ Перейти обратно: а б с Бесконечное возрождение Майкла Ф. Скалли, Университет Иллинойса, издательство Урбана и Чикаго, 2008 г. ISBN   978-0-252-03333-9
  5. ^ Миддлтон, Ричард , Изучение популярной музыки , Филадельфия: Open University Press (1990/2002). ISBN   978-0-335-15275-9 , с. 127.
  6. ^ Перейти обратно: а б Рональд Д. Коэн Народная музыка: основы (CRC Press, 2006), стр. 1–2.
  7. ^ Перейти обратно: а б Определение Международного совета народной музыки (1954/5), данное Ллойдом (1969) и Скоулзом (1977).
  8. ^ Чарльз Сигер (1980), цитируя подход Редфилда (1947) и Дандеса (1965), цитируемый в Миддлтоне (1990), с. 127.
  9. ^ Перейти обратно: а б Дональдсон, 2011 с. 13
  10. ^ Перейти обратно: а б А.Л. Ллойд, Народная песня в Англии , Panther Arts, 1969, стр. 14–15.
  11. ^ Миддлтон, Ричард 1990, с. 127. Изучение популярной музыки . Милтон Кейнс; Филадельфия: Издательство Открытого университета. ISBN   978-0-335-15276-6 , 0-335-15275-9
  12. ^ Перейти обратно: а б с Миллс, Изабель (1974). «Сердце народной песни» . Канадский журнал традиционной музыки . 2 .
  13. ^ Чарльз Сигер (1980), цитируется в Миддлтоне (1990), стр. 127.
  14. ^ «Пояснения к реструктуризации категории» . ГРЭММИ.com . 5 апреля 2011 года . Проверено 11 октября 2021 г.
  15. ^ Харброн, Роб. «Народная музыка: ресурс для творческого создания музыки, ключевые этапы 3 и 4» (PDF) . media.efdss.org . Проверено 11 октября 2021 г.
  16. ^ Кроуфорд, Ричард (1993). Американский музыкальный ландшафт . Беркли: Издательство Калифорнийского университета. ISBN  978-0-520-92545-8 . OCLC   44954569 .
  17. ^ Харброн, Роб. «Наборы мелодий для народных танцев» (PDF) . media.efdss.org . Проверено 11 октября 2021 г.
  18. ^ Дэй, Тимоти (2000). Век записанной музыки: слушая музыкальную историю . Нью-Хейвен: Издательство Йельского университета. ISBN  978-0-300-09401-5 . Проверено 11 октября 2021 г.
  19. ^ «Как изменилось прослушивание музыки — CBBC Newsround» . Би-би-си. 21 апреля 2019 года . Проверено 11 октября 2021 г.
  20. ^ «Работа в конце 19 века | Подъём индустриальной Америки, 1876-1900 | Хронология первоисточника по истории США | Материалы классных комнат в Библиотеке Конгресса | Библиотека Конгресса» . Библиотека Конгресса . Проверено 11 октября 2021 г.
  21. ^ Вольтерстрофф, Николас. «Рабочие песни | Йельский обзор ISM» . ismreview.yale.edu . Проверено 11 октября 2021 г.
  22. ^ «Чтобы услышать вашу игру на банджо», документальный фильм Алана Ломакса 1947 года, рассказанный Питом Сигером» . Ютуб. 14 июня 2007 г. Архивировано из оригинала 16 октября 2021 г. Проверено 29 декабря 2012 г.
  23. ^ Харрис, Кристина (21 сентября 2021 г.). «Что такое народная музыка? История английской и американской традиционной музыки» . ИОВАЛУМ . Проверено 11 октября 2021 г.
  24. ^ «Традиционное и этническое | Музыкальные стили | Статьи и эссе | Библиотека Конгресса прославляет песни Америки | Цифровые коллекции | Библиотека Конгресса» . Библиотека Конгресса . Проверено 11 октября 2021 г.
  25. ^ ALLloyd, Народная песня в Англии , Panther Arts, 1969
  26. ^ Цитируется Скоулзом (1977) и Ллойдом (1969).
  27. ^ «2-я ежегодная премия Грэмми» . ГРЭММИ.com . 28 ноября 2017 г. Проверено 11 октября 2021 г.
  28. ^ «13-я ежегодная премия Грэмми» . ГРЭММИ.com . 28 ноября 2017 г. Проверено 11 октября 2021 г.
  29. ^ «30-я ежегодная премия Грэмми» . ГРЭММИ.com . 28 ноября 2017 г. Проверено 11 октября 2021 г.
  30. ^ «Шотландскому психоделическому фолк-певцу и автору песен Доновану сегодня исполняется 75 лет» . popexpresso.com . Проверено 11 октября 2021 г.
  31. ^ Купер, Ал. «Боб Дилан | Биография, песни, альбомы и факты» . Британская энциклопедия . Проверено 11 октября 2021 г.
  32. ^ Сондерс, Джемма (6 ноября 2020 г.). «Как написать народную песню | Написание народной музыки — OpenMic» . Открытый микрофон, Великобритания . Архивировано из оригинала 29 октября 2021 года . Проверено 11 октября 2021 г.
  33. ^ «Традиционные баллады | Традиционные и этнические | Музыкальные стили | Статьи и эссе | Библиотека Конгресса отмечает песни Америки | Цифровые коллекции | Библиотека Конгресса» . Библиотека Конгресса . Проверено 11 октября 2021 г.
  34. ^ Рейнольдс, Дуайт (1995). Героические поэты, поэтические герои . Издательство Корнельского университета. ISBN  978-0-8014-3174-6 . JSTOR   10.7591/j.ctt207g77s . Проверено 11 октября 2021 г.
  35. ^ «Мировые эпопеи |» . edblogs.columbia.edu . Проверено 11 октября 2021 г.
  36. ^ Майкл Мейер (2005). Бедфордское введение в литературу . Бедфорд: Пресса Св. Мартина. стр. 21–28. ISBN  978-0-312-41242-5 .
  37. ^ «Сколько лет песне Деворы?» . www.bibleodyssey.org . Архивировано из оригинала 31 июля 2020 года . Проверено 26 мая 2020 г.
  38. ^ «Заметки для занятий: как история влияет на музыку» . www.yourclassical.org . 19 августа 2014 года . Проверено 11 октября 2021 г.
  39. ^ «Вот почему мы маршируем: Вторая мировая война и движение американских народных песен» . Folkways.si.edu . Проверено 11 октября 2021 г.
  40. ^ Паркс, Эбби (1 августа 2013 г.). «Джон Генри: герой американского фольклора» . Народный ренессанс . Проверено 11 октября 2021 г.
  41. ^ «КОНТЕНТдм» . digitalcollections.uark.edu . Проверено 11 октября 2021 г.
  42. ^ Хаус, Уоллес. «Баллады о Робин Гуде» . Folkways.si.edu . Проверено 11 октября 2021 г.
  43. ^ «Феи, добрые и злые, в ирландской традиционной музыке и песнях» . www.ucd.ie. ​28 января 2013 года . Проверено 11 октября 2021 г.
  44. ^ Хоун, С. Майкл. «История гимнов: «Мы зашли так далеко благодаря вере» » . Служения ученичества . Проверено 11 октября 2021 г.
  45. ^ КВАСНЕВСКИЙ, Петр. «Краткая история григорианского песнопения от царя Давида до наших дней» . www.catholiceducation.org . Проверено 11 октября 2021 г.
  46. ^ «РУКОВОДСТВО ПО ГРЕГОРИАНСКОЙ системе обозначений» (PDF) . gregorian-chant-hymns.com . Проверено 11 октября 2021 г.
  47. ^ Уотсон, Натали (16 сентября 2013 г.). «Green Grow The Rushs, Ho! Английская народная песня» . Наследие чудесных вещей . Проверено 11 октября 2021 г. [ постоянная мертвая ссылка ]
  48. ^ Пекар, Сэнди; Уиттакер, Джуди. «Афроамериканские рабочие песни и крики» . voices.pitt.edu . Проверено 11 октября 2021 г.
  49. ^ «Кто вообще такой Джоди??» . Военная каденция . 5 октября 2014 года . Проверено 11 октября 2021 г.
  50. ^ Морленд, Кэтрин. «Песни морских лачуг: глубокое погружение в жизнь моряка» . утилитарный.нет . Проверено 11 октября 2021 г.
  51. ^ «МОРСКИЕ ЛАВОЧКИ И МОРСКИЕ ПЕСНИ: ПРЕДВАРИТЕЛЬНЫЙ РУКОВОДСТВО ПО ЗАПИСЯМ В АРХИВЕ НАРОДНОЙ КУЛЬТУРЫ (Американский центр фольклора, Библиотека Конгресса)» . www.loc.gov . Проверено 11 октября 2021 г.
  52. ^ «Народная песенная традиция в Уэльсе» . Блог Национальной библиотеки Уэльса . 6 марта 2020 г. . Проверено 11 октября 2021 г.
  53. ^ «Детские стишки (английская народная музыка) — IMSLP: скачать бесплатно ноты в формате PDF» . imslp.org . Архивировано из оригинала 27 октября 2021 года . Проверено 11 октября 2021 г.
  54. ^ Саката, Хироми Лоррейн (1983). Музыка в уме: концепция музыки и музыканта в Афганистане (1-е изд.). Кент, Огайо: Издательство Кентского государственного университета. п. 145. ИСБН  9780873382656 .
  55. ^ Баярд, Сэмюэл П. (1955). «Упадок и «возрождение» англо-американской народной музыки» . Фольклор Среднего Запада . 5 (2). Издательство Университета Индианы: 69–77. JSTOR   4317508 . Проверено 11 октября 2021 г.
  56. ^ «Упадок народных традиций в современных обществах» . www.humanitiesweb.org . Проверено 11 октября 2021 г.
  57. ^ «Ноты для кельтской арфы — о традиционной музыке» . 13 ноября 2007 года. Архивировано из оригинала 13 ноября 2007 года . Проверено 11 октября 2021 г.
  58. ^ Неттл, Бруно. «Народная музыка» . Британская энциклопедия . Британская энциклопедия, Inc. Проверено 24 февраля 2019 г.
  59. ^ «Сохранение народной музыки» . www.musicedmagic.com . Архивировано из оригинала 23 сентября 2021 года . Проверено 12 октября 2021 г.
  60. ^ Пратт, SRS (1965). «Общество английского народного танца и песни» . Журнал Фольклорного института . 2 (3): 294–299. дои : 10.2307/3814148 . ISSN   0015-5934 . JSTOR   3814148 . Проверено 12 октября 2021 г.
  61. ^ «Коллекция Сесила Джеймса Шарпа (Английское общество народных танцев и песни, Лондон)» . Ввмл . Архивировано из оригинала 24 октября 2021 года . Проверено 12 октября 2021 г.
  62. ^ «Английские народные песни для школ - онлайн-книга - Страница содержания» . www.traditionalmusic.co.uk . Проверено 12 октября 2021 г.
  63. ^ Бронсон, Бертран Харрис (2015). Традиционные мелодии детских баллад, Том 4 . Издательство Принстонского университета. ISBN  978-1-4008-6752-3 . Проверено 12 октября 2021 г.
  64. ^ Найтен, Меррелл Оди младший (1975). «Троил и Крисейд» Чосера: некоторые последствия устного режима . Университет штата Луизиана. стр. 1, 115 . Проверено 12 октября 2021 г.
  65. ^ "Letonika.lv. Энциклопедии - латышский культурный канон. Латышские песни" . www.letonika.lv . Проверено 12 октября 2021 г.
  66. ^ АМБРОЗИН, Марко; РУЩЕ, Ева Мария (2021). ЭДВАРД ГРИГ АЛЬФЕДАНС (PDF) . п. 1.
  67. ^ «Сборник народных песен Перси Грейнджера» . www.vwml.org . Проверено 12 октября 2021 г.
  68. ^ «Сборник народных песен Ральфа Воана Уильямса (в Британской библиотеке)» . www.vwml.org . Проверено 12 октября 2021 г.
  69. ^ Аппольд, Джульетта (20 сентября 2018 г.). «Бела Барток и важность народной музыки | Музыкальные ноты NLS» . blogs.loc.gov . Проверено 12 октября 2021 г.
  70. ^ «Классическая музыка девятнадцатого века» . www.metmuseum.org . Проверено 12 октября 2021 г.
  71. ^ «Как классические композиторы используют народную музыку? | Редакционная статья WQXR» . WQXR . Проверено 12 октября 2021 г.
  72. ^ «Информационная этномузыкология - влияние методов производства пластинок на запись традиционной ирландской музыки» . www.o-em.org . Проверено 13 октября 2021 г.
  73. ^ Белл, Майкл Дж. (1973). «Уильям Уэллс Ньюэлл и Фонд американских фольклорных исследований» . Журнал Фольклорного института . 10 (1/2): 7–21. дои : 10.2307/3813877 . ISSN   0015-5934 . JSTOR   3813877 . Проверено 13 октября 2021 г.
  74. ^ Дональдсон, 2011, стр. 22–23.
  75. ^ «Народные песни Америки, сборник Роберта Уинслоу Гордона, 1922–1932» . ЛОК . Проверено 13 октября 2021 г.
  76. ^ «Коллекция Алана Ломакса, рукописи, идеи» . ЛОК . Проверено 13 октября 2021 г.
  77. ^ «Коллекция Алана Ломакса, рукописи, общие сведения» . ЛОК . Проверено 13 октября 2021 г.
  78. ^ «Об этой коллекции | Документы Джона А. Ломакса и Алана Ломакса | Цифровые коллекции | Библиотека Конгресса» . Библиотека Конгресса . Проверено 13 октября 2021 г.
  79. ^ Фрисби, Шарлотта; Каттинг, Дженнифер. «Американская народная музыка и записи фольклора: избранный список 1989 года (Американский фольклорный центр, Библиотека Конгресса)» . ЛОК . Проверено 13 октября 2021 г.
  80. ^ Дональдсон, 2011, стр. 24–26.
  81. ^ Дональдсон, 2011 с. 20
  82. ^ Уильямс, Элизабет (29 марта 2015 г.). «Ловцы песен: собираем «потерянные» баллады с Олив Дам Кэмпбелл и Сесилом Шарпом» . Ежегодная конференция АСА . Проверено 13 октября 2021 г.
  83. ^ «Музыка американских корней: в класс - историческая справка» . ПБС . Архивировано из оригинала 23 октября 2021 года . Проверено 13 октября 2021 г.
  84. ^ Фостер, Кэтрин А. «Целевой регионализм» (PDF) . Линкольнский институт земельной политики . Проверено 13 октября 2021 г.
  85. ^ «Регионализм» . Оксфордские библиографии . Проверено 13 октября 2021 г.
  86. ^ Дональдсон, 2011, стр. 32–37.
  87. ^ «Культурный анализ, том 6, 2007: Бургундский регионализм и французская республиканская коммерческая культура на Парижской международной выставке 1937 года / Филип Уэлен» . Открытый вычислительный центр Калифорнийского университета в Беркли .
  88. ^ Хаффорд, Мэри. «Фольклор 650» (PDF) . Сас.упенн . Проверено 13 октября 2021 г.
  89. ^ Фонд «Поэзия» (12 октября 2021 г.). «Карл Сэндберг» . Фонд поэзии .
  90. ^ «Раскапывая глубины американского мешка песен - Библиотека редких книг и рукописей - Библиотека Университета I» . www.library.illinois.edu . Проверено 13 октября 2021 г.
  91. ^ Дональдсон, 2011, с. 37
  92. ^ Перейти обратно: а б Дональдсон, 2011, стр. 39–55.
  93. ^ Дональдсон, 2011, стр. 72–74.
  94. ^ Дональдсон, 2011, стр. 67–70.
  95. ^ Леонард, Аарон. «Коммунизм Вуди Гатри и «Эта земля — ваша земля» | Сеть исторических новостей» . хнн.нас . Проверено 13 октября 2021 г.
  96. ^ Дональдсон, 2011, стр. 44–52.
  97. ^ Дональдсон, 2011, стр. 42–43.
  98. ^ Майкл Энн Уильямс, Традиция постановки: Джон Лэр и Сара Гертруда Нотт (University of Illinois Press, 2006), с. 13
  99. ^ Дональдсон, 2011, стр. 103–04.
  100. ^ Дональдсон, 2011, стр. 105–07.
  101. ^ Перейти обратно: а б с Дональдсон, 2011, с. 87
  102. ^ Фокс, Маргалит (2 июня 2015 г.). «Джин Ричи, лирический голос Аппалачей, умер в возрасте 92 лет» . Нью-Йорк Таймс . Архивировано из оригинала 1 января 2022 года . Проверено 13 октября 2021 г.
  103. ^ «Народные песни Южных Аппалачей в исполнении Джин Ричи (PDF) электронная книга» . Хэндлибаптист . Проверено 13 октября 2021 г.
  104. ^ "Премьера глобального музыкального автомата" . Архивировано 2 февраля 2012 года в Wayback Machine с Доном Флемингом на радио интервью Джона Хокенберри Radio в PRI программе The Takeaway .
  105. ^ Перейти обратно: а б «Основной обзор Ассоциации культурного равенства и страница поиска записей Ломакса 1946 года» . archive.culturalequity.org . Проверено 8 сентября 2021 г.
  106. ^ «Огромный архив Алана Ломакса доступен в Интернете: The Record» . NPR.org . ЭНЕРГЕТИЧЕСКИЙ ЯДЕРНЫЙ РЕАКТОР. 28 марта 2012 года . Проверено 29 декабря 2012 г.
  107. ^ «Обзор» . Всемирный банк . Проверено 13 октября 2021 г.
  108. ^ Нкетия, Дж. Х. Квабена (1974). Музыка Африки . Нью-Йорк: Нью-Йорк, WW Нортон. ISBN  978-0-393-09249-3 . Проверено 13 октября 2021 г.
  109. ^ Плэджман, Нейт. «Музыка, танец и изучение Африки» . обо . Проверено 13 октября 2021 г.
  110. ^ Музыка GCSE – Области исследования Edexcel , Публикации координационной группы, Великобритания, 2006, стр. 34, цитируя программу экзаменационной комиссии.
  111. ^ «Корни афроамериканской музыки» . Смитсоновский институт . Проверено 13 октября 2021 г.
  112. ^ «Музыка африканской диаспоры» . Моад . Проверено 13 октября 2021 г.
  113. ^ «Восточноазиатское искусство – Музыка» . Британская энциклопедия . Проверено 13 октября 2021 г.
  114. ^ Сабольчи, Бенце (1964). «Народная музыка, художественная музыка, история музыки» . Примечания . 21 (4): 503–510. дои : 10.2307/894544 . ISSN   0027-4380 . JSTOR   894544 . Проверено 13 октября 2021 г.
  115. ^ «Народный певец Алам Лохар вспомнил» . Пакистан сегодня . 4 июля 2012 года . Проверено 18 апреля 2019 г.
  116. ^ «Представления народного искусства Манипура завораживают Мадурай» . Индус . 3 декабря 2006 г. ISSN   0971-751X . Проверено 21 декабря 2015 г.
  117. ^ «Китайская музыка — china.org.cn» . Китай . Проверено 13 октября 2021 г.
  118. ^ «Примеры пентатоники» . isle.hanover.edu . Проверено 13 октября 2021 г.
  119. ^ «Суона» . www.metmuseum.org . Проверено 13 октября 2021 г.
  120. ^ Валвиндер, Агнесс (13 октября 2011 г.). «Несколько слов о китайской музыке | Этрампинг» . Этрампинг . Проверено 13 октября 2021 г.
  121. ^ Тон шестой (13 октября 2017 г.). «Исчезающий звук Суоны » . Шестой тон . Проверено 13 октября 2021 г.
  122. ^ «ЮНЕСКО – Сианьский ансамбль духовых и ударных инструментов» . ich.unesco.org . Проверено 13 октября 2021 г.
  123. ^ «Сианьская барабанная музыка — живое ископаемое древней музыки Китая» . Посетите Пекин . Проверено 13 октября 2021 г.
  124. ^ Аренс, Кристиан; Брааш, Йонас (30 августа 1999 г.). «История свободного язычкового органа прекращается» . Журнал Акустического общества Америки . 106 (4): 2288. Бибкод : 1999ASAJ..106.2288A . дои : 10.1121/1.427823 . ISSN   0001-4966 . Проверено 13 октября 2021 г.
  125. ^ «ЮНЕСКО – Наньинь» . ich.unesco.org . Проверено 13 октября 2021 г.
  126. ^ Ван, Яохуа. «Защита и передача китайской Наньинь» (PDF) . Я. ​Проверено 13 октября 2021 г.
  127. ^ «Ансамбль СиньСинь Нангуань «Мероприятие Нангуаня с ВАН Синьсинь — Бабочки, влюбленные в цветы» - Программы | Национальный центр искусств Гаосюна (Вэйуин)» . Нпак-Вэйуин . Проверено 14 октября 2021 г.
  128. ^ «WCDance: Маленький Нангуань 2» . Критический танец . 10 марта 2014 года . Проверено 14 октября 2021 г.
  129. ^ «Галерея инструментов | Государственный университет Среднего Теннесси» . www.mtsu.edu . Проверено 14 октября 2021 г.
  130. ^ «Ансамбль Сычжу из Китая · Коллекция музыкальных инструментов Гриннелл-колледжа · Библиотеки Гриннелл-колледжа» . omeka-s.grinnell.edu . Проверено 14 октября 2021 г.
  131. ^ «Цзяннань Сычжу, Шанхайская народная музыка, шанхайская культура» . www.tour-beijing.com . Проверено 14 октября 2021 г.
  132. ^ Витцлебен, Дж. Лоуренс (1995). Музыка «Шелк и бамбук» в Шанхае: традиции инструментального ансамбля Цзяннань Сычжу (PDF) . Государственное издательство Кентского университета. п. 189. ИСБН  978-0-87338-499-5 . Проверено 14 октября 2021 г.
  133. ^ «Музыка Гуандуна» . ru.chinacultural.org . Проверено 14 октября 2021 г.
  134. ^ «ЮНЕСКО – Опера Юэджу» . ich.unesco.org . Проверено 14 октября 2021 г.
  135. ^ Сюй, Ланьцзюнь (2016). «Приманка печали: лихорадка «Юэджу» и «Любителей бабочек» в ранней КНР» . Азиатский театральный журнал . 33 (1): 104–129. дои : 10.1353/atj.2016.0004 . ISSN   0742-5457 . JSTOR   24737158 . S2CID   155904361 . Проверено 15 октября 2021 г.
  136. ^ Колумбийская история китайской литературы . Издательство Колумбийского университета. 2001. JSTOR   10.7312/mair10984 .
  137. ^ Китайские фольклорные исследования сегодня: дискурс и практика . Издательство Университета Индианы. 2019. doi : 10.2307/j.ctvpmw57b . JSTOR   j.ctvpmw57b . S2CID   242825432 .
  138. ^ Му, Ян (1994). «О хуаэрских песнях Северо-Западного Китая» . Ежегодник традиционной музыки . 26 : 100–116. дои : 10.2307/768246 . ISSN   0740-1558 . JSTOR   768246 . S2CID   155751191 .
  139. ^ Шиммельпеннинк, Антуане (1997). Китайские народные песни и народные певцы: традиции Шаньгэ в Южном Цзянсу . Лейден: Фонд CHIME, Лейден. стр. 163–174. ISBN  90-803615-1-8 .
  140. ^ «Создание воспоминаний в народных эпосах Китая: интимное и локальное в китайской региональной культуре Энн Э. Макларен» . www.cambriapress.com . Проверено 8 ноября 2022 г.
  141. ^ Майр, Виктор (2001). Колумбийская история китайской литературы . Нью-Йорк: Издательство Колумбийского университета. стр. 1019–1031. ISBN  0-231-10984-9 .
  142. ^ «Присутствие через звук: музыка и место в Восточной Азии» . Рутледж и CRC Press . Проверено 8 ноября 2022 г.
  143. ^ Ян, Ман Берил (1 июня 2020 г.). «От диких песен к нематериальному культурному наследию: наследие Хуаэр в Китае» . Международная коммуникация китайской культуры . 7 (2): 215–230. дои : 10.1007/s40636-020-00182-1 . ISSN   2197-4241 . S2CID   221885122 .
  144. ^ Гиббс, Леви С. (2018). «Конкурсы китайского пения как место переговоров между людьми и традициями» . Журнал фольклорных исследований . 55 (1): 49–75. дои : 10.2979/jfolkrese.55.1.03 . ISSN   0737-7037 . JSTOR   10.2979/jfolkrese.55.1.03 . S2CID   149380079 .
  145. ^ «Ударная сила» . Serendib.btoptions.lk. Архивировано из оригинала 25 ноября 2018 года . Проверено 8 ноября 2012 г.
  146. ^ Арнольд, Элисон (2000). Энциклопедия мировой музыки Garland, том 5: Южная Азия: Индийский субконтинент . Нью-Йорк: Издательство Garland Publishing. п. 972. ИСБН  978-0-8240-4946-1 .
  147. ^ www.naadro.com. «Наадро» . naadro.com .
  148. ^ «Новости Шри-Ланки» . Sundayobserver.lk. 29 ноября 2009 года. Архивировано из оригинала 3 января 2015 года . Проверено 8 ноября 2012 г.
  149. ^ «Монтаж – Культурная парадигма» . Шри-Ланка: Sundayobserver.lk. 15 ноября 2009 года. Архивировано из оригинала 26 апреля 2013 года . Проверено 8 ноября 2012 г.
  150. ^ Хеттиараччи, Аравинда (11 сентября 2010 г.). «Джананатх сердце ритма Шри-Ланки» . Dailynews.lk. Архивировано из оригинала 11 февраля 2013 года.
  151. ^ «Музыка Шри-Ланки» . Воскресный обозреватель . Ассоциированные газеты Ceylon Limited. 5 февраля 2021 г. . Проверено 14 октября 2021 г.
  152. ^ «Факты о Шри-Ланке — Compassion International» . www.compassion.com . Проверено 14 октября 2021 г.
  153. ^ «Тамильские народные танцы» . www.carnatica.net . Проверено 14 октября 2021 г.
  154. ^ «Маюра Ваннама - Концерт павлина Пиясары и Чандраканти Шилпадхипати» . Пиясара и Чандраканти Шилпадхипати . Проверено 14 октября 2021 г.
  155. ^ «Ханума Ваннама - Декламация обезьяны Пиясары и Чандраканти Шилпадхипати» . Пиясара и Чандраканти Шилпадхипати . Проверено 14 октября 2021 г.
  156. ^ «Колам, Народный театр в масках | Азиатский традиционный театр и танец» . disco.teak.fi . 2 октября 2017 г. Архивировано из оригинала 24 октября 2021 г. Проверено 14 октября 2021 г.
  157. ^ Гунавардана, А.Дж. «Виртуальная библиотека WWW: Колам, Сокари и Надагам» . lankalibrary.com . Проверено 14 октября 2021 г.
  158. ^ Бейли, Марк С.; Сильва, Х. Джанака де (21 декабря 2006 г.). «Маски санни из Шри-Ланки: древняя классификация болезней» . БМЖ . 333 (7582): 1327–1328. дои : 10.1136/bmj.39055.445417.BE . ISSN   0959-8138 . ПМК   1761180 . ПМИД   17185730 . Проверено 14 октября 2021 г.
  159. ^ ПРОВОДНОЙ Персонал. «Шриланкийская маска экзорцизма вуду» . Проводной . Проверено 14 октября 2021 г.
  160. ^ Кумари, Анни. «Значение Колама в тамильской культуре» . Сахапедия . Проверено 14 октября 2021 г.
  161. ^ Кадаба, Лини С. «Эскизы жителей Филадельфии в рамках проекта Колам, который приветствует первого вице-президента Южной Индии» . Спрашивающий . Институт Ленфест . Проверено 14 октября 2021 г.
  162. ^ «Драма Э.Сараччандры – Эдиривира Сараччандра» . Сарачандра . Проверено 14 октября 2021 г.
  163. ^ «История Санда Киндуру на английском языке» . Ежедневные новости . 25 июля 2017 г. Проверено 14 октября 2021 г.
  164. ^ Филд, Гарретт (2017). «Националистическая мысль и мир Шри-Ланки». Модернизация состава . Издательство Калифорнийского университета. п. 23. JSTOR   10.1525/j.ctt1pq346x.7 . Проверено 14 октября 2021 г.
  165. ^ ДЖОЗЕФ ПЕЙРИС, ЭШАНТА (28 мая 2018 г.). «Мультикультурализм сингальской песни: обзор сыновей и отцов» . Вид на землю . Проверено 14 октября 2021 г.
  166. ^ Теннаконе, Чандани. «Г-н Ананда Самаракун. — э-таксалава» . e-thaksalawa.moe.gov.lk . Архивировано из оригинала 24 октября 2021 года . Проверено 14 октября 2021 г.
  167. ^ «Ананда Самаракун | Sooriya Records | Музыка Шри-Ланки» . Сория . 18 августа 1982 года. Архивировано из оригинала 29 октября 2021 года . Проверено 14 октября 2021 г.
  168. ^ Сапарамаду, Сумана (2006). «Ананда Самаракун — композитор нашего государственного гимна» . Газеты Ceylon Limited. Архивировано из оригинала 2 февраля 2012 года . Проверено 14 октября 2021 г.
  169. ^ «Музыкальные инструменты и звуки Шри-Ланки» . Инфо.лк. Архивировано из оригинала 11 февраля 2013 года . Проверено 8 ноября 2012 г.
  170. ^ «Библиотека традиционной музыки Шри-Ланки» (PDF) . Фальконейсл . Архивировано из оригинала (PDF) 4 ноября 2021 г. Проверено 14 октября 2021 г.
  171. ^ Персонал, Jam Addict (13 августа 2019 г.). «6 типов барабанов, используемых в оркестре» . ДжемАддикт . Проверено 14 октября 2021 г.
  172. ^ «Традиционные барабаны Шри-Ланки | Sooriya Records | Музыка Шри-Ланки» . Сория . 24 февраля 2021 года. Архивировано из оригинала 29 октября 2021 года . Проверено 14 октября 2021 г.
  173. ^ «Коллекция музыкальных инструментов Гатабера» . omeka-s.grinnell.edu . Проверено 14 октября 2021 г.
  174. ^ «Як Берая» . ООО Лакпура . Проверено 14 октября 2021 г.
  175. ^ «Даула» . ООО Лакпура . Проверено 14 октября 2021 г.
  176. ^ «Тхамматтама» . ООО Лакпура . Проверено 14 октября 2021 г.
  177. ^ «Банк Рабана» . ООО Лакпура . Проверено 14 октября 2021 г.
  178. ^ «Банк Рабана» . Музыкальный центр Кару . Проверено 14 октября 2021 г.
  179. ^ «Новогодний фестиваль в Шри-Ланке | Работай по всему миру» . www.worktheworld.com.au . Проверено 14 октября 2021 г.
  180. ^ «Традиционные барабаны Шри-Ланки» . Воскресный обозреватель . 22 ноября 2019 года . Проверено 14 октября 2021 г.
  181. ^ «Талампата» . ООО Лакпура . Проверено 14 октября 2021 г.
  182. ^ «Хакгедия | Морские моллюски | Традиционные инструменты в Шри-Ланке | Сохранение Дилмы» . www.dilmahconservation.org . Проверено 14 октября 2021 г.
  183. ^ «Раванахатха» . Индийская музыкальная школа . Архивировано из оригинала 24 октября 2021 года . Проверено 14 октября 2021 г.
  184. ^ «Некоторые редкие музыкальные инструменты Индии» . ИндияЯркий . 25 сентября 2018 г. Проверено 14 октября 2021 г.
  185. ^ Перейти обратно: а б «Музыкальный инструмент Раванхатха» . Йен | Аатун . Проверено 14 октября 2021 г.
  186. ^ «|| Интернет-издание Daily News» . Шри-Ланка: Dailynews.lk. 9 февраля 2011. Архивировано из оригинала 11 февраля 2013 года . Проверено 8 ноября 2012 г.
  187. ^ «Artscope | Интернет-издание Daily News – Lakehouse Newspapers» . Dailynews.lk. 13 февраля 2008. Архивировано из оригинала 11 февраля 2013 года . Проверено 8 ноября 2012 г.
  188. ^ Исследования, Австралийский институт аборигенов и жителей островов Торресова пролива (12 июля 2020 г.). «Коренные австралийцы: аборигены и жители островов Торресова пролива» . aiatsis.gov.au . Проверено 14 октября 2021 г.
  189. ^ «Музыка в Австралии» . Музыка Австралии . Архивировано из оригинала 23 октября 2021 года . Проверено 15 октября 2021 г.
  190. ^ «Живые песни: музыка, право и культура аборигенов Австралии» . Австралийский музыкальный центр . Проверено 15 октября 2021 г.
  191. ^ «Прославление культур коренных народов | Ликвидация разрыва» . www.niaa.gov.au. ​Проверено 15 октября 2021 г.
  192. ^ «Национальная музыка» . Государственная библиотека Западной Австралии . Проверено 15 октября 2021 г.
  193. ^ «Продажи музыки в Австралии по жанрам в 2015 году» . Статистика . Проверено 15 октября 2021 г.
  194. ^ «Музыка и артисты» . 18 июля 2011 г. Архивировано из оригинала 18 июля 2011 г.
  195. ^ «МУЛЬТИКУЛЬТУРНАЯ АВСТРАЛИЯ - Культурное разнообразие» (PDF) . Статистика Австралии . Проверено 14 октября 2021 г.
  196. ^ Ллойд, Ал. «Баллады об глубинке» (PDF) . Тематические записи . Проверено 14 октября 2021 г.
  197. ^ Перейти обратно: а б Керри О'Брайен , 10 декабря 2003 г., 7:30 Отчет , abc.net.au
  198. ^ «Баллады Буша» . Коллекционные предметы Почты Австралии . Проверено 14 октября 2021 г.
  199. ^ Сэнсби, Коннор (18 июля 2019 г.). «Что такое баллада о Буше?» . tanetwriters.com . Проверено 14 октября 2021 г.
  200. ^ «10 знаковых баллад о Буше Банджо Патерсона» . Австралийское географическое издание . 17 февраля 2014 года . Проверено 14 октября 2021 г.
  201. ^ Г. Смит, Австралийское пение: история народной и кантри-музыки (Pluto Press Australia, 2005), стр. 2005. 2.
  202. Кто пойдет со мной вальсирующей Матильдой?» , Национальная библиотека Австралии, получено 14 марта 2008 г.
  203. ^ «Кельтская и англо-канадская музыка» . Центр канадских исследований . Проверено 15 октября 2021 г.
  204. ^ Кох, Джон (2006). Кельтская культура: A-Celti . АВС-КЛИО. стр. 300, 421, 495, 512, 583, 985. ISBN.  978-1-85109-440-0 . Проверено 15 октября 2021 г.
  205. ^ «Спорное кельтское наследие Галисии» . Экономист . 9 мая 2017 года . Проверено 15 октября 2021 г.
  206. ^ «Астурийская кельтская лига - Celtic Life International» . СелтикЛайф . Проверено 15 октября 2021 г.
  207. ^ Перейти обратно: а б Сойерс, Джун Скиннер (2000). Кельтская музыка: Полное руководство . Да Капо Пресс. ISBN  978-0-306-81007-7 .
  208. ^ «Братья Клэнси – ирландские исследования» . irishstudies.sunygeneseoenglish.org . Проверено 15 октября 2021 г.
  209. ^ «Дублинцы сыграли важную роль в возрождении народной музыки» . Ирландская музыкальная газета . Проверено 15 октября 2021 г.
  210. ^ Коулман, Марк (18 мая 2007 г.). «Rolling Stone: Clannad: Macalla: Музыкальные обзоры» . Роллинг Стоун. Архивировано из оригинала 18 мая 2007 года . Проверено 15 октября 2021 г.
  211. ^ «Цеолас: Планксти» . www.ceolas.org . Проверено 15 октября 2021 г.
  212. ^ Смит, Харрисон (12 октября 2021 г.). «Пэдди Молони, который помог возродить ирландскую музыку в качестве главы группы Chieftains, умирает в возрасте 83 лет» . Вашингтон Пост . Компания Graham Holdings . Проверено 15 октября 2021 г.
  213. ^ Сандомир, Ричард (12 октября 2021 г.). «Пэдди Молони, Пайпер, возглавивший возрождение ирландской музыки, умер в возрасте 83 лет» . Нью-Йорк Таймс . Архивировано из оригинала 28 декабря 2021 года . Проверено 15 октября 2021 г.
  214. ^ Петридис, Алексис (28 ноября 2013 г.). «Поги: 30 лет – обзор» . Хранитель . Скотт Траст Лимитед . Проверено 15 октября 2021 г.
  215. ^ Макки, Лаура (30 мая 2004 г.). «The Corrs - Borrowed Heaven | Обзоры альбомов» . музыкаOMH . Проверено 15 октября 2021 г.
  216. ^ «Ирландские Роверс» сделали успешную карьеру в Канаде . Ирландская музыкальная газета . Проверено 15 октября 2021 г.
  217. ^ Гудман, Р. «Возрождение ирландской музыки» . www.libraryireland.com . Ирландский камин . Проверено 15 октября 2021 г.
  218. ^ «Корри» . Зал славы шотландской традиционной музыки . 1 ноября 2012 года . Проверено 15 октября 2021 г.
  219. ^ «Глупый волшебник» . Зал славы шотландской традиционной музыки . 1 ноября 2012 года . Проверено 15 октября 2021 г.
  220. ^ «Глупый волшебник: лучшая фолк-группа Шотландии» . www.sillywizard.co.uk . Проверено 15 октября 2021 г.
  221. ^ Ларкин, Колин (1997). Энциклопедия популярной музыки Virgin (1-е изд.). Лондон: Virgin совместно с Muze Inc., с. 221. ИСБН  978-1-85227-745-1 . Проверено 15 октября 2021 г.
  222. ^ «Народный мир №68: Рунриг» . www.folkworld.eu . Проверено 15 октября 2021 г.
  223. ^ Рэнкин, Ян (20 июля 2021 г.). «Я не знаю, почему Джеки Левен не более известен – его следует уважать» . Хранитель . Проверено 15 октября 2021 г.
  224. ^ «Гэльская певчая птица Джули Фаулис о фолькоре вдохновила на новый альбом и доступ к музыке» . Ирландские новости . Семья Фитцпатрик. 6 апреля 2018 г. Проверено 15 октября 2021 г.
  225. ^ «Карин Полварт» . karinepolwart.com . Проверено 15 октября 2021 г.
  226. ^ Спенсер, Нил (26 февраля 2017 г.). «Аласдер Робертс: обзор Pangs – потрясающие люди» . Хранитель . Скотт Траст . Проверено 15 октября 2021 г.
  227. ^ «Аласдер Робертс | Фолк-группа | Списки концертов — исполнители внесены в список Folk and Honey» . www.folkandhoney.co.uk . Проверено 15 октября 2021 г.
  228. ^ Невинс, Билл. «RootsWorld: интервью с Диком Гоганом» . rootworld.com . Проверено 15 октября 2021 г.
  229. ^ Хейвуд, Пит. «Вольфстоун — тематическая статья в журнале «Живая традиция»» . www.folkmusic.net . Живая традиция. Архивировано из оригинала 28 октября 2021 года . Проверено 15 октября 2021 г.
  230. ^ «Мальчики из Лоха» . boyofthelough.info . Архивировано из оригинала 2 августа 2017 года . Проверено 15 октября 2021 г.
  231. ^ «Биография Глушителей» . thesilencers.free.fr . Проверено 15 октября 2021 г.
  232. ^ Манро, Эйли (январь 1985 г.). «Возрождение народной музыки в Шотландии. Манро Эйли. Лондон: Кан и Аверилл, 1984. 359 стр.» . Популярная музыка . 5 : 276–278. дои : 10.1017/S0261143000002129 . ISSN   1474-0095 . S2CID   162408247 . Проверено 15 октября 2021 г.
  233. ^ «Шотландская музыка и фестивали» . Шотландия . Проверено 15 октября 2021 г.
  234. ^ "О" . МАНРАН . Проверено 15 октября 2021 г.
  235. ^ "О" . Скипиниш . Проверено 15 октября 2021 г.
  236. ^ «Вдали от ям Барлуата» . ФолкВолны . 18 февраля 2015 года . Проверено 15 октября 2021 г.
  237. ^ «Брибах | Современная народная музыка Шотландии» . Бребах . Проверено 15 октября 2021 г.
  238. ^ «Пэтси Рид » Биография» . Пациреид . Проверено 15 октября 2021 г.
  239. ^ «Певец | Робин Стэплтон | Певица и лидер песни» . Робинстэплтон . Проверено 15 октября 2021 г.
  240. ^ «Миша Макферсон | О» . Миша-Макферсон . Архивировано из оригинала 29 октября 2021 года . Проверено 15 октября 2021 г.
  241. ^ «Музыка и песенник шотландской народной музыки» . www.traditionalmusic.co.uk . Проверено 15 октября 2021 г.
  242. ^ Шумов, Василий (6 сентября 2013 г.). «Взлет и падение советской народной эстрады» . www.rbth.com . Проверено 15 октября 2021 г.
  243. ^ Вебстер, Лора. «Калинка – творческий русский народный танец» (PDF) . Лора Вебстер Кливленд . Архивировано из оригинала (PDF) 16 октября 2021 года . Проверено 15 октября 2021 г.
  244. ^ «ХОР КРАСНОЙ АРМИИ АЛЕКСАНДРОВА» . redarmychoir.com (на французском языке) . Проверено 15 октября 2021 г.
  245. ^ Фельдман, Уолтер Зев (2016). Клезмер: музыка, история и память . Издательство Оксфордского университета. ISBN  978-0-19-024451-4 . Проверено 15 октября 2021 г.
  246. ^ «Полька» . Польский музыкальный центр . Проверено 15 октября 2021 г.
  247. ^ Персонал, Мастер-класс. «Руководство по танцу польки: как танцевать польку» . Мастер-класс . Проверено 16 октября 2021 г.
  248. ^ Шаллер, Дитер (1983). Немецкая литература средних веков (на немецком языке) (2-е изд.). Мюнхен и Цюрих: Артемида. п. 1513 . Проверено 16 октября 2021 г.
  249. ^ «Библиотека Гейдельбергского университета: Кодекс Манессе» . www.ub.uni-heidelberg.de . Проверено 16 октября 2021 г.
  250. ^ Geiman, V (1939). German Romanticism . Sovetskaya Entsiklopediya. pp. 536–540.
  251. ^ Скрибнер, Ф. Скотт. «Гердер, Иоганн Готфрид - Революция Просвещения» . www.enlightenment-revolution.org . Архивировано из оригинала 16 октября 2021 года . Проверено 16 октября 2021 г.
  252. ^ Форстер, Майкл (2019). «Иоганн Готфрид фон Гердер» . Стэнфордская энциклопедия философии . Лаборатория метафизических исследований Стэнфордского университета . Проверено 16 октября 2021 г.
  253. ^ Гурмаил-Кауфманн, Кира. «7 вещей, которые вам нужно знать о немецком романтизме» . sothebys.com . Проверено 16 октября 2021 г.
  254. ^ «Людвиг Ахим фон Арним (1781-1831)» . Фонд Малера . 6 января 2015 года . Проверено 16 октября 2021 г.
  255. ^ «Песни из Де Кнабена Вундерхорна» . СГМ . Проверено 16 октября 2021 г.
  256. ^ Уланд, Иоганн Людвиг (1844). Старые верхне- и нижненемецкие народные песни . Штутгарт, Котта . Проверено 16 октября 2021 г.
  257. ^ «Альпийские танцы — парные танцы — см. также Скандинавские танцы» . танцы.орг . Проверено 16 октября 2021 г.
  258. ^ «Венские песни (английский) | Лексикон AEIOU Austria на форуме Австрии, версия 1» . austria-forum.org . Проверено 16 октября 2021 г.
  259. ^ «Депо: Ансамбль Лойзе Слак» . Культура Словении . Проверено 16 октября 2021 г.
  260. ^ Моргенштерн, Ульрих (25 сентября 2015 г.). «Исследования народной музыки в Австрии и Германии: заметки о терминологии, междисциплинарности и ранней истории исследований народной музыки и сравнительного музыковедения» . Musicologica Austriaca: Журнал австрийских музыкальных исследований (2015) . Проверено 16 октября 2021 г.
  261. ^ «Музика на концерте» . Центр искусств Абронса . Архивировано из оригинала 16 октября 2021 года . Проверено 16 октября 2021 г.
  262. ^ Саундтрек к фильму «Английский пациент» . Академия Святого Мартина в полях . Проверено 16 октября 2021 г.
  263. ^ "Boheme - Deep Forest | Песни, обзоры, авторы | AllMusic" . Вся музыка . Проверено 16 октября 2021 г.
  264. ^ «ЮНЕСКО – метод Танчаса: венгерская модель передачи нематериального культурного наследия» . ich.unesco.org . Проверено 1 февраля 2019 г.
  265. ^ Перейти обратно: а б «Движение Танчаза» . Архивировано из оригинала 16 октября 2021 года . Проверено 16 октября 2021 г.
  266. ^ Паскалева Липар, Благомира. «Влияние болгарской народной музыки на сюиты и рапсодии Петра Христоскова для скрипки соло» . LSU Digital Commons . Проверено 17 октября 2021 г. В последние годы османского правления турецкие администраторы, балканские купцы и рабочие-эмигранты поддерживали постоянные контакты между городами, распространяя новые стили на Балканах. Их популяризация знаменует собой начало как профессиональной, так и любительской институционализированной музыкальной деятельности.
  267. ^ Крэмптон, Р.Дж. (15 июля 2014 г.). Балканы после Второй мировой войны . Рутледж. п. 1. ISBN  978-1-317-89116-1 . Проверено 17 октября 2021 г.
  268. ^ Маколи, Дж. Девин (август 2010 г.). «Темп и ритм» (PDF) . Музыкальное восприятие . 27 (5): 168 . Проверено 17 октября 2021 г.
  269. ^ Бьюкенен, Донна А. (2006). Исполнительская демократия: болгарская музыка и музыканты переходного периода . Чикаго: Университет. из Чикаго Пресс. п. 489 . ISBN  978-0-226-07826-7 .
  270. ^ «Прошлые победители» . Грэмми.com . Национальная академия звукозаписывающих искусств и наук . 30 апреля 2017 г. Архивировано из оригинала 28 июля 2014 г.
  271. ^ «Цыганские духовые оркестры Юго-Восточной Сербии - РомАрхив» . www.romarchive.eu . Проверено 17 октября 2021 г.
  272. ^ Камбери, Ферди (24 сентября 2015 г.). «Социологическое размышление о китче музыки Таллавы» (на албанском языке). Телеграф. Архивировано из оригинала 24 сентября 2015 года . Проверено 17 октября 2021 г.
  273. ^ «Факты о странах Северной Европы | Северное сотрудничество» . www.norden.org . Проверено 17 октября 2021 г.
  274. ^ Майкл Макнамара, Эоин (17 марта 2016 г.). «Обзор НАТО: безопасность Северо-Балтийского региона» . Обзор НАТО . Проверено 17 октября 2021 г.
  275. ^ Бузинова Кристина. «Изобретение Псалмодикона и его роль в скандинавских народных и церковных музыкальных традициях» (PDF) . Псалмодикон . Архивировано из оригинала (PDF) 18 октября 2021 года . Проверено 18 октября 2021 г.
  276. ^ Бест, Марина (2013). «Этническое русское меньшинство: проблемный вопрос в балтийском государстве» . Германоведение и славянистика : 1 . Проверено 18 октября 2021 г.
  277. ^ Мэтьюз, Кэррингтон (2020). «Отношения стран Балтии с Россией» . Глобальное понимание . 1 : 21. doi : 10.32855/globalinsight.2020.003 . S2CID   225006605 . Проверено 18 октября 2021 г.
  278. ^ «Инуитское искусство живое — Музыка» . 6 апреля 2012. Архивировано из оригинала 6 апреля 2012 года . Проверено 18 октября 2021 г.
  279. ^ «Сами Йойк» . www.laits.utexas.edu . Проверено 18 октября 2021 г.
  280. ^ Каминский, Дэвид (2005), стр. 33–41. «Скрытые традиции: концептуализация шведской народной музыки в двадцать первом веке». доктор философии Диссертация, Гарвардский университет.
  281. ^ «Шведская традиционная музыка – шведская народная музыка» . www.norbeck.nu .
  282. ^ «Что такое никельхарпа?» . www.nyckelharpa.org .
  283. ^ «FolkWorld #53: Музыка Швеции» . www.folkworld.de . Проверено 18 октября 2021 г.
  284. ^ Джерсилд, Маргарета (1976), стр. 53–66. «О взаимосвязи вокала и инструмента в шведской народной музыке. Шведский журнал музыкальных исследований 58 (2): 53–66. (на шведском языке).
  285. ^ «Андская народная музыка и культуры Южной Америки» . Гуманитарные науки Небраска . Проверено 22 октября 2021 г.
  286. ^ «Карибская народная музыка, Том 1» . Folkways.si.edu . Проверено 22 октября 2021 г.
  287. ^ Штатный писатель. «Андская музыка, музыка инков | Откройте для себя Перу» . сайт Discoverperu.org . Проверено 22 октября 2021 г.
  288. ^ Лист, Джордж (1966). «Этномузыкология в Эквадоре» . Этномузыкология . 10 (1): 83–86. дои : 10.2307/924192 . ISSN   0014-1836 . JSTOR   924192 . Проверено 22 октября 2021 г.
  289. ^ Перейти обратно: а б Кеннет Пикок, Кармель Бегин (19 января 2010 г.). «Народная музыка» . Канадская энциклопедия . Проверено 29 декабря 2012 г.
  290. ^ Перейти обратно: а б Тед Олсон, «Музыка – Введение». Энциклопедия Аппалачей (Ноксвилл, Теннесси: University of Tennessee Press, 2006), стр. 1109–20.
  291. ^ Хитли, Майкл (2007). Полная иллюстрированная энциклопедия рока . Лондон: Звездный огонь. ISBN  978-1-84451-996-5 .
  292. ^ Перейти обратно: а б с д и ж г час я дж к л м н «Народная музыка» . Энциклопедия истории и культуры Оклахомы . Архивировано из оригинала 3 ноября 2012 года . Проверено 29 декабря 2012 г.
  293. ^ Ларсон, Мекея (2 октября 2014 г.). «Кетч Секор из Old Crow рассказывает Дилану о фолк-музыке перед пятничной остановкой «Увертюра»: певец обещает «энергичное» фолк-шоу для концерта в Мэдисоне» . Барсучий вестник . Проверено 3 октября 2014 г.
  294. ^ Gilliland 1969 , шоу 18–19.
  295. ^ Уолтон, Дэниел (31 июля 2017 г.). «Фестивалю горных танцев и фольклора – 90 лет» . Маунтинкс . Проверено 12 октября 2021 г.
  296. ^ «Шиндиг на зелени: 52 года музыки ближе к закату 🎻» . АВЛ сегодня . 26 июля 2018 г. Проверено 12 октября 2021 г.
  297. ^ «Наша история | Комитет народного наследия» . фольклорное наследие . 5 марта 2018 г. Проверено 12 октября 2021 г.
  298. ^ «История» . Национальный фольклорный фестиваль в Солсбери, Мэриленд | Музыкальный фестиваль . Архивировано из оригинала 27 октября 2021 года . Проверено 12 октября 2021 г.
  299. ^ «Национальный фольклорный фестиваль» . НКТА . Проверено 12 октября 2021 г.
  300. ^ "О" . Фольклорный фестиваль Лоуэлла . Архивировано из оригинала 24 октября 2021 года . Проверено 12 октября 2021 г.
  301. ^ «История Фольклорный фестиваль Ричмонда Фольклорный фестиваль Ричмонда» . Фольклорный фестиваль в Ричмонде . Проверено 12 октября 2021 г.
  302. ^ «Американский фольклорный фестиваль» . НКТА . Проверено 12 октября 2021 г.
  303. ^ «Информация и история фольклорных фестивалей» . Фольклорный фестиваль в Монтане . 8 октября 2018 г. Проверено 12 октября 2021 г.
  304. ^ Феделе, Лаура. «Ньюпортский фольклорный фестиваль: 2021 | WFUV» . wfuv.org . Проверено 12 октября 2021 г.
  305. ^ «Фольклорный фестиваль в Ньюпорте собирает 10 000 поклонников» . www.cbsnews.com . ВиакомСБС. 1 августа 2011 года . Проверено 12 октября 2021 г.
  306. ^ «О программе | Фольклорный фестиваль в Филадельфии» . Фольклорный праздник . 29 июня 2020 года. Архивировано из оригинала 26 октября 2021 года . Проверено 12 октября 2021 г.
  307. ^ «ФИЛАДЕЛЬФИЙСКИЙ ФОЛЬК-ФЕСТИВАЛЬ ОБЪЯВЛЯЕТ ЦИФРОВОЙ ЛАЙН-АП НА 21–22 АВГУСТА» . Филадельфийское общество народной песни . 13 августа 2021 года. Архивировано из оригинала 27 октября 2021 года . Проверено 12 октября 2021 г.
  308. ^ «VVJ Out and About: Фольклорный фестиваль в Филадельфии, 2012 г. - Винтажные виниловые журналы» . www.vintagevinyljournals.com . Проверено 12 октября 2021 г.
  309. ^ «Удивительные фотографии фольклорного фестиваля в Филадельфии 1970-х годов» . Vintag.es . Проверено 12 октября 2021 г.
  310. ^ «Филадельфийский фольклорный фестиваль» . Фольклорный праздник . Проверено 12 октября 2021 г.
  311. ^ «Общество народной песни Филадельфии — Профиль GuideStar» . www.guidestar.org . Проверено 12 октября 2021 г.
  312. ^ Гислер, Маргарет (2004). «Праздник Охотничьей Луны» . Развлечения с семьей Индиана (5-е изд.). Глобус Пекот. стр. 177–78. ISBN  978-0-7627-2978-4 . Проверено 25 февраля 2011 г. [ постоянная мертвая ссылка ]
  313. ^ «Архив – Фольклорный фестиваль в Сидмуте» . Проверено 11 октября 2021 г.
  314. ^ «1965 | Кембридж Live» . www.cambridgelive.org.uk . Проверено 11 октября 2021 г.
  315. ^ Рэббетт, Эбигейл (28 июля 2017 г.). «Все, что вам нужно знать о Кембриджском фольклорном фестивале 2017» . Кембриджшир Live . Проверено 11 октября 2021 г.
  316. ^ «Народная музыка» . Первичная музыка . Проверено 24 января 2018 г.
  317. ^ «Создание идеального мира с помощью Национального фольклорного фестиваля» . Озеленение Австралии . 28 мая 2017 года . Проверено 12 октября 2021 г.
  318. ^ Аллен, Эмили (27 марта 2019 г.). «Национальный фольклорный фестиваль готовится к еще одному важному году» . ЕеКанберра . Проверено 12 октября 2021 г.
  319. ^ "О" . Вудфордский фольклорный фестиваль . Проверено 12 октября 2021 г.
  320. ^ «О – Фольклорный фестиваль «Портовая фея»» . портфейрифолкфестиваль . Архивировано из оригинала 22 октября 2021 года . Проверено 12 октября 2021 г.
  321. ^ «История» . ЛЕТНИЙ ЛЮДЬ . Проверено 12 октября 2021 г.
  322. ^ Фермер, Джон. «Сохранение магии (А) живой» . ЛЕТНИЙ ЛЮДЬ . Проверено 12 октября 2021 г.
  323. ^ Филлипс, Нельсон (21 августа 2020 г.). «Виртуальная ночь в Summerfolk 2020» . Рампт . Проверено 12 октября 2021 г.
  324. ^ «Наша история» . Кенморский фестиваль народной музыки. Архивировано из оригинала 24 июля 2021 года . Проверено 8 июля 2021 г.
  325. ^ "О" . Уркульт фестиваль . Проверено 8 июля 2021 г.

Источники

[ редактировать ]
Эти источники цитируются выше с несколькими сокращенными ссылками в разных местах.

Дальнейшее чтение

[ редактировать ]

(не включает те, которые используются в качестве ссылок)

  • Баярд, Сэмюэл П. (1950). «Пролегомены к исследованию основных мелодических семейств британско-американской народной песни». Журнал американского фольклора . 63 (247): 1–44. дои : 10.2307/537347 . JSTOR   537347 . Перепечатано в Макаллестере, Дэвид Парк (редактор) (1971) Чтения по этномузыкологии, Нью-Йорк: Переиздание Джонсона. ОСЛК   2780256
  • Бирман, CJ (2000). «Кем были эти люди? Демография народных певцов Сомерсета Сесила Шарпа». Исторический журнал . 43 (3): 751–75. дои : 10.1017/s0018246x99001338 . JSTOR   3020977 . S2CID   162191258 .
  • Бевил, Джек Маршалл (1984). Центонизация и согласование в народной песенной мелодии южных возвышенностей Америки: исследование музыкальных генеративных и передаточных процессов устной традиции . Докторская диссертация, Университет Северного Техаса, Анн-Арбор: Международный университет микрофильмов. ОСЛК   12903203
  • Бевил, Дж. Маршалл (1986). «Масштаб народной песни Южных Аппалачей: пересмотр» . Музыкальный симпозиум колледжа . 26 : 77–91. JSTOR   40373824 .
  • Бевил, Джек Маршалл (1987). «Парадигма сохранения и изменения народных мелодий в устной традиции сообщества Южных Аппалачей, 1916–1986». Неопубликовано. Прочтите на Национальном съезде Американского музыковедческого общества в 1987 году в Новом Орлеане.
  • Бронсон, Бертран Харрис. Баллада как песня (Беркли: Калифорнийский университет Press , 1969).
  • Бронсон, Бертран Харрис. Певческая традиция детских популярных баллад (Принстон: Princeton University Press, 1976).
  • Бронсон, Бертран Харрис. Традиционные мелодии детских баллад с их текстами, согласно дошедшим до нас записям Великобритании и Северной Америки , 4 тома (Принстон и Беркли: Princeton University и University of California Press, 1959, и далее).
  • Картрайт, Гарт (2005). Принцы среди мужчин: путешествия с цыганскими музыкантами . Лондон: Змеиный Хвост. ISBN   978-1-85242-877-8
  • Карсон, Кьяран (1997). Развлечение прошлой ночью: во времени и вне времени с ирландской музыкой . Норт Пойнт Пресс. ISBN   978-0-86547-515-1
  • Коул, Росс. Народ: музыка, модернизм и политическое воображение . Беркли: Калифорнийский университет Press, 2021. 275. ISBN   978-0520383746 .
  • Кули, Тимоти Дж. Создание музыки в польских Татрах: туристы, этнографы и горные музыканты . Издательство Индианского университета, 2005 г. (Твердый переплет и компакт-диск). ISBN   978-0-253-34489-2
  • Каудери, Джеймс Р. (1990). Мелодическая традиция Ирландии . Кент, Огайо: Издательство Кентского государственного университета. ISBN   978-0-87338-407-0
  • Чекановская, Анна. Польская народная музыка: славянское наследие – польские традиции – современные тенденции . Кембриджские исследования по этномузыкологии, переиздание 2006 г. (мягкая обложка). ISBN   978-0-521-02797-7
  • Фарсани, Мохсен (2003) Плач среди кочевников-бахтиаров Ирана . Париж: Университет Новой Сорбонны.
  • Харкер, Дэвид (1985). Фальшивая песня: производство британской «народной песни» с 1700 года по настоящее время . Милтон Кейнс [Бакингемшир]; Филадельфия: Издательство Открытого университета. ISBN   978-0-335-15066-3
  • Джексон, Джордж Пуллен (1933). Белые спиритуалы на южных возвышенностях: история народа Фасола, их песни, пения и «гречневые записки» . Чапел-Хилл: Издательство Университета Северной Каролины. LCCN   33-3792 OCLC   885331 Перепечатано Kessinger Publishing (2008 г.) ISBN   978-1-4366-9044-7
  • Мэтьюз, Скотт (6 августа 2008 г.). «Джон Коэн в Восточном Кентукки: документальное выражение и образ Роско Холкомба во время народного возрождения» . Южные просторы . 2008 год . дои : 10.18737/M74W3W .
  • Карпелес, Мод. Знакомство с английской народной песней . 1973. Оксфорд. Издательство Оксфордского университета.
  • Нельсон, Дэвид Тейлор (2012) «Бела Барток: отец этномузыкологии», Musical Offers : vol. 3: нет. 2, статья 2. Бела Барток: отец этномузыкологии
  • Пегг, Кэрол (2001). «Народная музыка». Словарь музыки и музыкантов New Grove под редакцией Стэнли Сэди и Джона Тиррелла. Лондон: Макмиллан.
  • Поладиан, Сирварт (1951). «Мелодический контур в традиционной музыке». Журнал Международного совета народной музыки . 3 :30–35. дои : 10.2307/835769 . JSTOR   835769 .
  • Поладиан, Сирварт (1942). «Проблема мелодической вариации в народной песне». Журнал американского фольклора . 55 (218): 204–11. дои : 10.2307/535862 . JSTOR   535862 .
  • Руксби, Рикки, доктор Вик Гаммон и др. Народный справочник . (2007). Бэкбит
  • Сорс Келлер, Марчелло (2014) «Что может быть старым и что может быть новым в« народной музыке »», в книге Томаса Нуссбаумера (ред.), « Новое в народной музыке в Альпах ». Инсбрук: Издательство Университета Вагнера, 2014.
  • Волшебник Келлер, Марчелло (1984). «Проблема классификации в исследованиях народных песен: краткая история». Фольклор . 95 (1): 100–04. дои : 10.1080/0015587x.1984.9716300 . JSTOR 1259763
  • Шарп, Сесил. Народная песня: некоторые выводы . 1907. Книги Чарльза Ривера.
  • Шарп, Сесил Английские народные песни Южных Аппалачей . Собрано Сесилом Дж. Шарпом. Эд. Мод Карпелес. 1932 год. Лондон. Издательство Оксфордского университета .
  • Уоррен-Финдли, Джаннель (1980). «Журнал полевого представителя: Чарльз Сигер и Маргарет Валиант». Этномузыкология . 24 (2): 169–210. дои : 10.2307/851111 . JSTOR   851111 .
  • ван дер Мерве, Питер (1989). Истоки популярного стиля: предшественники популярной музыки двадцатого века . Оксфорд: Кларендон Пресс. ISBN   978-0-19-316121-4 .
[ редактировать ]
Arc.Ask3.Ru: конец переведенного документа.
Arc.Ask3.Ru
Номер скриншота №: 2706c5bd69460c9651f9c3317c70fc65__1722299160
URL1:https://arc.ask3.ru/arc/aa/27/65/2706c5bd69460c9651f9c3317c70fc65.html
Заголовок, (Title) документа по адресу, URL1:
Folk music - Wikipedia
Данный printscreen веб страницы (снимок веб страницы, скриншот веб страницы), визуально-программная копия документа расположенного по адресу URL1 и сохраненная в файл, имеет: квалифицированную, усовершенствованную (подтверждены: метки времени, валидность сертификата), открепленную ЭЦП (приложена к данному файлу), что может быть использовано для подтверждения содержания и факта существования документа в этот момент времени. Права на данный скриншот принадлежат администрации Ask3.ru, использование в качестве доказательства только с письменного разрешения правообладателя скриншота. Администрация Ask3.ru не несет ответственности за информацию размещенную на данном скриншоте. Права на прочие зарегистрированные элементы любого права, изображенные на снимках принадлежат их владельцам. Качество перевода предоставляется как есть. Любые претензии, иски не могут быть предъявлены. Если вы не согласны с любым пунктом перечисленным выше, вы не можете использовать данный сайт и информация размещенную на нем (сайте/странице), немедленно покиньте данный сайт. В случае нарушения любого пункта перечисленного выше, штраф 55! (Пятьдесят пять факториал, Денежную единицу (имеющую самостоятельную стоимость) можете выбрать самостоятельно, выплаичвается товарами в течение 7 дней с момента нарушения.)